Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неизвесна судбина биоскопа

Жртва власничке трансформације: некада чувени биоскоп на Тргу републике (Фото П. Павловић)

У последњих пет година приватизација биоскопа обављенаје подпаролом да „у Србији не постоји интересовање за биоскопску делатност”, али није занемарљив број оних који се боре да докажу супротно.

Ауторке пројекта „Биоскопи у Србији” Бојана Субашић, Богдана Опачић и Јелена Дамњановић истражиле су функционисање ове делатности у Србији од 2011. године. О резултатима до којих су дошле било је речи на трибини у Заводу за проучавање културног развитка. Осим ауторки пројекта „Биоскопи у Србији”, говорили су Весна Даниловић, из Културног центра Београд, Игор Станковић, из „Мегаком” филма, и Добрица Веселиновић, из грађанске иницијативе „Биоскопи: Повратак отписаних”.

У нашој земљи данас функционише свега 88 биоскопа са 135 сала – укључујући установе и домове културе, библиотеке и културне центре. После неуспешне приватизације „Београд филма”, главни град је од 2007. изгубио 14 биоскопа – дворане су претворене у кафетерије, чарапаре, казина. Међу 14 престоничких приватизованих биоскопа који су променили делатност било оних који су проглашени за културна добра и који чине део архитектонског наслеђа 19. века. 

– Те 2007. забележен је највећи пад посећености биоскопа. Продато је свега 1,28 милиона карата, што је трећина у поређењу са само којом годином раније – наводи се у истраживању. Занимљив је и податак да већина наших биоскопа има свега пројекцију недељно.

Како је упозорено у закључку трибине, Србија још нема национални план очувања биоскопа. Дигитализација свих наших биоскопа готово је немогућа, па једно од решења могло би да буде покретање савремених путујућих кинематографа, будући да је дигитална опрема лакша за пренос и управљање од аналогне.  

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.