Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јаја, воће и поврће без царине

(Фото Д. Јевремовић)

Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом у 2014. години доноси готово потпуну трговинску либерализацију пољопривредних и индустријских производа. Изузетак су само неки пољопривредни производи који ће бити заштићени све док Србија не уђе у ЕУ.

Процес снижавања царина реализовао се фазно, по годинама, и наша привреда и пољопривреда су се постепено прилагођавале конкуренцији из Европске уније. Процес либерализације је започет 2009. године и према ССП снижавање царина се одвија у транзиционом периоду од шест година.

Због значаја одређене робе и потребе за дужом заштитом и прилагођавањем конкуренцији из ЕУ, према Споразуму постоје производи који ће имати царинску заштиту и након истека транзиционог периода. То су све врсте меса, кланични производи, јогурт, кисело млеко, маслац, разни сиреви, мед, кромпир, салата, краставци, кукуруз шећерац, поврће, суве шљиве, пшеница, брашно, кобасице, тестенине, џемови, воће, воћни сокови, јабуковача, крушковача, дуван, шећер, уље од сунцокрета.

У 2014. години у потпуности се укида царина на увоз из ЕУ за: ћуреће и козје месо, свињску масноћу, сурутку, јаја, калеме, сечено цвеће, црни лук, шаргарепу, махунасто поврће, диње и лубенице, крушке, кајсије, трешње и вишње, брескве, нектарине, шљиве, малине, суво воће, млевену паприку, пржену кафу, јечам, семе кукуруза, сунцокрет за сетву, семе шећерне репе, хмељ, јестиву маст, уље од уљане репице, маргарин, воћне сокове, сирће, сунцокрет и храну за животиње.

Стручњаци сматрају да потенцијалним увозом нисмо угрожени, јер из ЕУ се највише увози јужно воће (поморанџе), дуван, свињско месо, палмино уље, концентрати за производњу безалкохолних пића, разни адитиви и додаци исхрани, жвакаће гуме и дечија храна. Углавном је реч о производима, изузев свињског меса, који не спадају у наше традиционалне производе, те зато не треба да постоји бојазан када је у питању наша домаћа пољопривредна и прехрамбена индустрија.

Иначе, у случају заштите домаће производње, Споразум са ЕУ веома прецизно предвиђа све ситуације које би могле да утичу на угрожавање домаће производње од прекомерног увоза из ЕУ. Наиме, у Споразуму постоји заштитна клаузула која предвиђа привремено подизања царина уколико дође до наглог и прекомерног увоза било ког производа који би могао да угрози домаћу производњу. Ове тврдње морају бити поткрепљене подацима и анализама које по правилу припремају и образлажу представници привреде или њихова удружења и привредне коморе.

Уколико посматрамо односе размене између ЕУ и Србије када је пољопривреда у питању, може се закључити да су српски пољопривредни производи конкурентни, јер Србија континуирано, из године у годину остварује суфицит у размени пољопривредних производа са ЕУ. Значи, и поред тога што је дошло до снижавања царина претходних година Србија Европској унији продаје више пољопривредних производа, него што их купује из ЕУ. Овај суфицит у просеку у последње три године износи око 400 милиона евра.

Преостали индустријских производи који ће у 2014. години бити потпуно либерализовани су: козметички производи, обућа, ташне, одевни предмети, шпорети, усисивачи, миксери за храну, соковници, опрема за купатила, санитарни производи, стоно и кухињско посуђе, врата, прозори, ролетне, канцеларијски или школски прибор, спољне пнеуматске гуме, трактори, моторна возила за превоз 10 или више лица, моторна возила за превоз робе, бицикли, производи од дрвета, производи од камена, гипса, цемента, керамички производи, мешалице за бетон, оружје и муниција и њихови делови.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.