Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европски расељеници не трче да инвестирају у матицу

Звезда „Пријатеља” Џенифер Анистон била је једна од богатих Американки грчког порекла на које је презадужена Атина рачунала када је 2011. издавала државне обвезнице за дијаспору.

Грчка пред банкротом рачунала је да ће 2,5 милиона Грка у САД купити обвезнице у вредности од три милијарде долара и тако умањити јавни дуг виши од 400 милијарди долара. И друге земље с великим бројем расељеника апелују на емигранте да помажу матици, што је тренд који се појачава од избијања економске кризе 2009.

Дијаспора се у највећем броју случајева одазива слањем новца рођацима код куће па су, према подацима Светске банке, дознаке у овој години достигле вредност од 550 милијарди долара. Неке исељеничке групе старој земљи помажу политичким лобирањем у новој домовини. Емигранти су се најслабије показали као инвеститори – они који су срећу и посао пронашли у иностранству ретко кад у родном крају виде услове за успешно улагање.

Можда је у том смислу најбоље кренуло Турској. Мали део од четири милиона Турака у исељеништву почео је да улаже у отаџбину, а међу њима је највише повратника из Немачке. Немачки Завод за статистику бележи да се од почетка економске кризе у Европи изједначава број Турака који долазе у Немачку и који из ње одлазе. У 2011. првих је било 31.000, а других 33.000. Повратници су највише улагали у грађевинарство, због чега су поједини аналитичари страховали од грађевинског мехура од сапунице. Захваљујући турској дијаспори у Немачкој од око два милиона људи, у Турску је стигло 5.000 немачких фирми, а неке од њих су у власништву бизнисмена турског порекла. Њих неретко воде Турци одрасли и образовани у Немачкој.

Дијаспора сваке године у Турску шаље милијарду долара у дознакама, што одговара вредности новца који Јерменија прима од Јермена у расејању. Јерменска дијаспора показала се и политички виспреном, када је од Спољнополитичког одбора Конгреса САД и француског парламента издејствовала да се убиство 1,5 милиона Јермена у Отоманској империји 1915. окарактерише као геноцид, што је разбеснело владу у Анкари.

Као успешни лобисти показали су се и Американци албанског порекла, а међу њих 750.000, за албанско питање, још од краја осамдесетих, највише се заложио некадашњи конгресмен Џои Диогарди. Да би постигли отцепљење Косова од Србије, прикупљали су новац и око себе окупљали моћне политичаре да би неки од њих, попут бившег сенатора и председничког кандидата 1996. Боба Дола, данашњег сенатора Џона Мекејна и потпредседника САД Џоија Бајдена, отворено стали на страну Албанаца током сукоба на Балкану.

И Албанци у Европи организовали су се да би утицали на владе земаља у којима живе. Др Бујар Букоши, који је био лекар у Штутгарту и Швајцарској, деведесетих је себе називао премијером косовске владе у егзилу, да би у том егзилу међу Албанцима прикупљао новац за потпомагање косовске независности. После бомбардовања НАТО-а укључио се у политички живот Косова и постао члан владе.

Албанија има и мање ситуирану популацију по европским земљама, одакле су многи почели да се враћају кући кад је тамо пре неколико година почело да понестаје радних места. Мањина од 250.000 албанских емиграната у Италији и пола милиона у Грчкој, вратила се у домовину, али на разочарање Тиране – нису донели капитал. Док су радили као гастарбајтери, Албанци су кући сваке године слали више стотина милиона евра дознака, али њихова уштеђевина није била довољна за покретање озбиљног бизниса код куће. Албанска влада позивала је емигранте да улажу у земљу и тврдила да ће прилив њиховог новца повећати ликвидност албанских банака. У стварности, њихови мали послови су пропадали, што је само повећало број лоше пласираних кредита домаћих банака.

Великих инвестиција од дијаспоре нема ни у Хрватској, где уредно стижу дознаке које су ове године вределе 1,4 милијарде долара. Политички, а не економски значај за домовину остварио је Гојко Шушак, који је као емигрант у Канади лобирао за хрватску независност, да би деведесетих постао један од најближих сарадника Фрање Туђмана и министар одбране с великим утицајем на прилике у земљи. Загребу је добродошао и његов блиски контакт с тадашњим америчким министром одбране Вилијамом Перијем. Ипак, једна имућна исељеничка породица решила је пре неколико година да се укључи у хрватску економију. Богати Лукшићи из Чилеа преузели су „Јадранске луксузне хотеле” и тиме ушли у хрватски туризам. Ипак, влада у Загребу, као и владе других земаља с великом дијаспором, није задовољна приливом инвестиција емиграната. У хрватском, као и у другим случајевима, одговор је увек исти: расељеници ће покретати послове кад матице буду смањиле бирократију и корупцију и када буду гарантовале правну заштиту.

Такав је случај и са пољском емиграцијом, која ја нарасла на 1,5 милиона људи у земљама у ЕУ, захваљујући отварању европског тржишта за пољске раднике после уласка њихове домовине у ЕУ 2004. Један број њих већ је отворио своје фирме у Британији, где има око пола милиона Пољака. Нема прецизних података о томе колико су најуспешнији међу њима допринели привреди своје домовине. Зато је европосланик Павел Ковал, на критику британског премијера Дејвида Камерона да је превише Пољака дошло на Острво, прецизно израчунао колики је допринос Пољака привреди Велике Британије: они су тамошњи БДП увећали за 0,38 одсто а у наредних седам година увећаће га за 63,7 милијарди долара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.