Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Држави као да није стало до својих људи у свету

Проф. др Владимир Гречић

Када се почетком 2013. разговарало о изградњи фабрике чипова с компанијом „Мубадала” из УАЕ и о расположивим стручним кадровима које би Србија требало да обезбеди (око 1.000 стручњака за високе технологије), неки наши званичници су лаконски одговорили да ова земља има такве кадрове, али је било и оних који су с правом указивали на стручни потенцијал из српске дијаспоре, будући да тржиште рада у Србији не може да задовољи те и такве потребе. Средином године, изјава представника немачких компанија да у Србији нема квалификоване радне снаге која је потребна овим компанијама није привукла заслужену пажњу јавности код нас. Ови и други примери намећу потребу расправе и адекватног одговора на бројна питања које савремени развој намеће, а поготово у светлу све већег исељавања наших људи у свет.

Од 1992. године, када је СФРЈ дезинтегрисана, до 2012, прекоокеанске земље су издале преко 150.000 усељеничких виза грађанима Србије и Црне Горе. Једну половину овог броја су апсорбовале САД, а приближно поједну четвртину Канада и Аустралија.Нажалост, статистике ових имиграционих земаља евиденцију воде по земљама рођења, а не и по националности. Уз то, још увек у статистици постоји одредница Србија и Црна Гора иако су ове државе већ седам година самосталне. Претпоставља се да се око 90 одсто миграната новијег доба односи на грађане Србије. Међуисељенимбилојевише од 10 одсто сауниверзитетскомдипломом. Само у периоду од школске 1996/7. до 2001/2. на свим универзитетима у САД докторирало је 468 лица из СЦГ, од којих 85 одсто остаје у тој земљи. Процењује се да je, у последње две деценије, у САД око хиљаду лица из наше земље стекло докторску титулу.

 

Иако европске земље, особито оне најразвијеније чланице ЕУ, воде различиту имиграциону политику, па и статистичку евиденцију, привлаче готово исто толико стручњака из Србије колико и прекоокеанске државе.

У Србији, нажалост, не постоји довољно развијена свест о значају и потенцијалима српске креативне дијаспоре, не само међу обичним грађанима, већ и код државних органа. Политика према дијаспори подразумева и усклађивање различитих развојних аспеката и супротстављених мотива садржаних у програмима појединих ресорних министарстава. Кључне претпоставке неопходне за прихватање и примену концепта нове политике према дијаспори, као и за његово успешно остваривање, јесу да постоји широка политичка и друштвена сагласност. При томе, јака политичка воља и подршка јавности представљају најнепосредније факторе успеха.

Позиција Србије у свету према чиниоцима који детерминишу људски капитал је изузетно лоша. Током последњих пет година ситуација се непрекидно погоршавала. Према одговорима на питање: да ли ваша земља задржава и привлачи таленте (индикатор „одлива мозгова”) перцепција испитаника у Србији је све суморнија. На пример, последњи извештај Светског економског форума (СЕФ) показује да се Србија, по индикатору привлачења талената, налази на 147. позицији од укупно 148 земаља за које су прикупљени подаци. Звучи забрињавајуће, зар не?

И други индикатори који детерминишу људски капитал показују тенденцију погоршања, и то: капацитети за иновације се смањују, квалитет научноистраживачких институција се погоршава, расходи предузећа за истраживање и развој се смањују, истраживачка сарадња између науке и привреде се смањује, јавне набавке хај-тек производа се смањују, расположивост научника и инжењера опада и примена патената је све слабија. Ослањање на професионални менаџмент такође показује катастрофалне резултате. Према подацима СЕФ по индикатору „ослањање на професионални менаџмент” Србија је заузимала 135. место од укупно 148 земаља за које су прикупљени подаци.

*Сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.