Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Печена кокошка на дар

Јана Лукшић с поклонима две племените Београђанке (Фото Б. Ломовић)

Гор­њи Ми­ла­но­вац – Да о Ја­ни Лук­шић (94) ни­смо пи­са­ли пр­ви пут („По­ли­ти­ка”, 29. де­цем­бра), не би­смо ни сад има­ли шта пи­са­ти. За по­след­ња два да­на ми­ну­ле го­ди­не ста­ри­ца је до­че­ка­ла и ис­пра­ти­ла мно­го го­сти­ју.


– От­ка­ко сам иза­шла у но­ви­на­ма, по­се­ти­ло ме је ви­ше љу­ди не­го за про­те­клих 18 го­ди­на ко­ли­ко сам ду­го у Ми­ла­нов­цу. Стал­но су до­ла­зи­ли, ни­сам сме­ла ни­куд из ку­ће да не би за­те­кли за­кљу­ча­на вра­та. По­гле­дај­те шта су ми све до­не­ли – по­ка­зу­је по­до­ста но­вог по­су­ђа на сто­лу. – Јед­на ком­шин­ка ми је до­не­ла пе­че­ну ко­ко­шку, па сам но­во­го­ди­шњу ноћ до­че­ка­ла ка­ко одав­но ни­сам. Пр­ва је то пе­че­на ко­ка ко­ју сам оку­си­ла по­сле бек­ства из мо­га Оза­ља (се­ло у Кра­ји­ни). А по­гле­дај­те сад ово: ка­фа, ше­ћер, бра­шно, век­на хле­ба, пи­ри­нач, кекс...


Ба­ка Ја­на ва­ди из ку­ти­ја и ке­са јед­но по јед­но. За два-три да­на до­ла­зи­ли су и до­но­си­ли. За ве­ћи­ну да­ро­да­ва­ца из гра­да у ко­јем жи­ви ско­ро две де­це­ни­је не зна „ни ко су ни шта су”. До­шли смо и ми, 1. ја­ну­а­ра, јер су по­след­њег рад­ног да­на у до­пи­сни­штво „По­ли­ти­ке” при­спе­ли је­дан па­кет и јед­на нов­ча­на по­шиљ­ка за ба­ба-Ја­ну Лук­шић.


Па­кет је по­сла­ла но­ви­нар­ка Ве­сна Јан­ко­вић из Ра­ко­ви­це и још се ја­ви­ла и те­ле­фо­ном:
– На фо­то­гра­фи­ји, уз ва­шу по­тре­сну ре­пор­та­жу, ви­де­ла сам да има са­мо две шер­пи­це на шпо­ре­ту. У па­ке­ту су ча­ше, шо­љи­це за ка­фу, ка­ши­ке, ви­љу­шке и но­же­ви, по­сла­ла сам и је­дан не­про­мо­чи­ви ман­тил. Ина­че, ре­дов­но се укљу­чу­јем у ху­ма­ни­тар­не ак­ци­је, а већ ду­го се бо­рим да по­ро­ди­ца Све­тла­не и Дар­ка Је­ли­ћа из се­ла Црв­ска на Пе­ште­ру до­би­је стру­ју. Пред ову зи­му њи­хо­вој че­тво­ри­ци си­но­ва ко­ји два са­та пу­ту­ју до нај­бли­же шко­ле по­сла­ла сам то­пле ве­тров­ке.


А но­вац, пет хи­ља­да ди­на­ра, до­ста­ви­ла је до­пи­сни­штву „По­ли­ти­ке” пен­зи­о­нер­ка Бран­ка Да­ви­чо из Кур­су­ли­не ули­це, бли­зу Ка­ле­ни­ћа пи­ја­це. Го­спо­ђа Бран­ка је удо­ва по­зна­тог пе­сни­ка, есе­ји­сте и ро­ма­но­пи­сца Оска­ра Да­ви­ча. Дир­ну­та Ја­ни­ном суд­би­ном, од­лу­чи­ла је, ка­же, да по­мог­не истог тре­на кад је про­чи­та­ла ре­пор­та­жу.


– А за­што не сви­ра ра­дио? – пи­та­ли смо, зна­ју­ћи да је пен­зи­о­ни­са­ни на­став­ник му­зи­ке Ђор­ђе Пе­тро­вић Ја­ни по­кло­нио ра­дио.
– Не сви­ра, јер не умем да га укљу­чим. Ђор­ђе и ње­го­ва су­пру­га су ми до­не­ли, а ни­су ми по­ка­за­ли ка­ко да га упа­лим – ка­же и из кар­тон­ске ам­ба­ла­же ва­ди но­ви тран­зи­стор на ба­те­ри­је и пру­жа нам га.


Ус­пе­ли смо што Ја­ни ни­је по­шло за ру­ком и у про­сто­ри­ји у ко­јој жи­ви за­сви­ра­ли су тру­ба­чи. А про­сто­ри­ја је та­ква да иоле до­бар до­ма­ћин не би при­стао да му ов­де пре­но­ће коњ или кра­ва. Ка­же да ју је до­би­ла од оп­шти­не и бог зна ка­ко се за­хва­љу­је.


Да под­се­ти­мо да је Ја­на Лук­шић из се­ла Озаљ код Кар­лов­ца у Хр­ват­ској до­шла у ду­гој ко­ло­ни ко­ја се, у ав­гу­сту 1995. го­ди­не, спа­са­ва­ла пред „Олу­јом”. Мо­ра­ла је, иако је хр­ват­ске на­ци­о­нал­но­сти и ка­то­лич­ке ве­ре, јер јој је по­кој­ни муж био Ср­бин. Про­шли пут ка­да смо је по­се­ти­ли вај­ка­ла се што свој Бо­жић, 25. де­цем­бра, ни­је мо­гла, с тан­ким обро­ком из на­род­не ку­хи­ње, да до­че­ка ка­ко тре­ба. Е, сад ће ствар да „ис­пра­ви” 7. ја­ну­а­ра. Има с чим и од че­га. А Бо­жић је Бо­жић, ка­же, ма ког га да­ту­ма сла­ви­ла.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.