Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уставни суд: приватизацијом Луке није купљена и земља

Лука „Београд” (Фото Д. Јевремовић)

Куповином предузећа у процесу приватизације власници су стекли својину само над капиталом и имовином, али не и на земљишту. Стога се право коришћења на грађевинском земљишту стеченом у приватизацији, стечају или извршном поступку може конвертовати у право својине плаћањем тржишне цене земљишта, одлучио је Уставни суд.

На тај начин отклоњене су вишегодишње дилеме, нагађања и препуцавања и дат јасан одговор на кључно питање: Власници приватизованих предузећа куповином предузећа нису стекли право да располажу земљиштем, руше фабрике и да на њиховом плацу граде станове, пословни простор и тржне центре.

Дакле, ако Лука „Београд” намерава да зида „Град на води” поред Дунава треба да плати пуну цену земљишта, јер у цену од 40 милиона евра, колико је плаћено то предузеће, није ушло око 200 хектара приобалног плаца. То ће морати да уради и „Делта” ако хоће на Аутокоманди уместо фабрике да подигне „Планета шопинг мол”. Исто се односи и на Робне куће „Београд” уколико и даље важи њихов аранжман са „Икеом” за продају плаца у близини Аеродрома, као и на „Колинг”, „Навип”, „Зекстра”, „Имлек”, „Станком” и многе друге који су поднели захтев за конверзију.

Пошавши од Закона о приватизацији наши уставобранитељи су закључили следеће:

„Приватизација не подразумева продају земљишта субјеката приватизације, без обзира на обим, врсту и титулара права на земљишту, већ промену власништва над друштвеним, односно државним капиталом у овим субјектима. С тим у вези, када се приватизује предузеће, које у саставу своје имовине има право коришћења на грађевинском земљишту у државној, односно јавној својини, не мења се титулар права над тим земљиштем. Права приватизованог предузећа над таквим земљиштем не прелазе на купца друштвеног или државног капитала, с обзиром на то да нису ни била предмет продаје, већ приватизовано предузеће и даље остаје само корисник овог грађевинског земљишта”

У поступку приватизације продавана имовина или њен део, односно зграде предузећа на грађевинском земљишту у државној својини, предмет продаје, према схватању Уставног суда, могли су бити само објекти у власништву овог предузећа, али не и грађевинско земљиште на коме су се ови објекти налазили, јер је на овом земљишту предузеће имало само право коришћења.

Уставни суд указује да идентичне материјалноправне последице настају и продајом дела или целе имовине привредног друштва у стечајном или извршном поступку, јер су у овим поступцима, као и код приватизације, предмет продаје могли бити само објекти на којима стечајни или извршни дужник има право својине, али не и грађевинско земљиште на коме се ови објекти налазе и на коме су ова лица имала само право коришћења.

Дакле из овога произлази да независно од тога да ли је предмет продаје капитал или имовина субјекта приватизације, односно имовина стечајног или извршног дужника, „исплаћена продајна цена представља искључиво противвредност на име стицања капитала или имовине наведених субјеката, али не и земљишта на коме наведени субјекти имају право коришћења, с обзиром на то да ово земљиште није тржишно вредновано”.

Оваквим тумачењем Закона о приватизацији Уставни суд је оценио неуставним досадашњи начин обрачуна конверзије и наметнуо решење писцима Закона о уређењу простора и изградњи који би требало да буде усвојен око Нове године.

Премда је министар Велимир Илић био за то да конверзија буде бесплатна, па да се плаћа екстрапорез према Нацрту закона који је сачинило његово министарство предложено је да власници приватизованих предузећа плате 80 одсто тржишне вредности земљишта коју одреди Пореска управа, али према „Политикиним” сазнањима Одлука Уставног суда биће уважена и унета у коначни текст закона.

Претходни закон, донет за мандата Оливера Дулића, прописивао је да се накнада за конверзију обрачунава тако што би се од тржишне вредности земљишта одузели трошкови прибављања права тог земљишта, а у трошкове је између осталог била урачуната цена по којој је купљено предузеће, због чега је и тражено од Уставни суд да да своју оцену.

Уставни суд сматра да оспорена погодност код обрачуна висине накнаде за конверзију не представља уставоправно прихватљиву меру јавног интереса. Овакво законско решење између осталог доводи до смањења фонда грађевинског земљишта у својини државе, уз губитак знатних буџетских прихода, али и директно доводи и до смањења фонда за реституцију.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.