Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Фирмарине опет на тапету

Мала предузећа више не плаћају фирмарине, али су зато средњим и великим предузећима углавном увећане. И ту нема правила. Све зависи од општине до општине. На удару су углавном банке, мобилни оператери и објекти игара на срећу.

Истина, у намери да уведе ред и ограничи општине у „одокативном” разрезивању овог намета, Министарство финансија је од 2012. године прописало максималну висину те комуналне таксе. Она не може бити већа од 10 просечних зарада у општини, с тим да локалне самоуправе саме процењују колико ће кога оптеретити према економској моћи. Како је појединим компанијама накнада за истицање фирме била нижа од новог лимита неке локалне самоуправе искористиле су простор да је повећају.

Ако се узме у обзир да Међународни монетарни фонд и Фискални савет апелују на смањење трансфера новца из републичког буџета и да су укидањем 138 парафискалних намета, од којих је најиздашнији управо била фирмарина, општине остале без укупно пет милијарди динара прихода – јасно је било да ће посегнути за повећањем локалних дажбина. Пре свега фирмарина за средња и велика предузећа, накнада за уређење грађевинског земљишта и пореза на имовину.

Драгољуб Рајић, председник Уније послодавца, каже да су фирмарине увећане од три до петнаест пута и то су углавном урадили сви градови са малим изузецима.

– Београд је био најкоректнији, али престоница има и највише привредних субјеката. Проблем су градови у којима послује мали број предузећа, а каса однекуд мора да се напуни. Најдрастичнији пример је у Прибоју, где је једној познатој кладионици ова такса увећана 18.000 пута – каже Рајић и упозорава да ће оваква пословна политика локалних самоуправа довести до затварања фирми, губитка радног места или преласка у сиву зону.

То потврђује и Раде Каран, директор Удружења приређивача игара на срећу. Он је Танјугу рекао да су те таксе за њихове чланице озбиљан проблем, јер по правилу локалне самоуправе за њих прописују максималан износ од 10 просечних плата, па се тако фирмарина са 380.000 динара у 2011. години, попела на 1,5 милиона у 2013. години, што је допринело да се изгуби око 600 радних места.

Он је изразио бојазан да ће многе фирме из те бранше бити угашене и да ће доћи до повећања илегалног тржишта, што само може имати негативне последице по буџете локалних самоуправа. Једна од мањкавости нових правила обрачуна фирмарина јесте што се не наплаћују по предузећу, већ посебно по сваком објекту које то предузеће има у некој општини.

Ваља, међутим, приметити да неке компаније кукају због фирмарина од, рецимо 200.000 динара, а прећуте да им је промет 50.000.000, али чак и да је тако, свако претеривање није начин да се напуни општинска каса. Зато би, сматра се, локалне самоуправе требало да се више ослањају на порез на зараде и на имовину.

Национална алијанса за локални економски развој скреће пажњу да постоје и општине које су смањиле фирмарину.

– Наши разговори с њима и анализе показују да су локалне самоуправе свесне да не могу да се превише ослањају на таксе и накнаде као извор прихода, јер то утиче на пословни амбијент и да ће морати више да ураде на проширењу базе обвезника пореза. Ситуацији у којој су општине принуђене да подижу намете знатно је допринело смањење пореза на зараде, трансфери из републичког ка локалним буџетима, као и укидање накнаде за коришћење грађевинског земљишта. Општине више немају простора да компензују таква смањења и сматрају да би терет сада требало да поднесе републички буџет – наводе у НАЛЕД-у.

Министарство финансија већ је најавило доношење новог Закона о локалној самоуправи. Једна од могућности може бити да се, на предлог привредника, фирмарина обрачунава према броју објеката или да буду укинуте.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.