Глумац мора да ради на себи

– Све у вези тог филма је почело одличним сценаријем редитеља Момчиловића. Разговарајући о филму, сценарију и мом лику, врло лако смо пронашли оно што желимо да кажемо. Џек Николсон је својевремено рекао да када се слаже са редитељем у некој идеји онда се свађа са њим, а када се не слаже онда га слуша. Имао сам само 27 дана да се спремим за лик билдера. Најважнија је била исхрана, јео сам чак шест пута дневно, користио сам и протеине који нису штетни за организам и редовно вежбао у теретани – објашњава наш саговорник.

Тимотијевић је био хваљен и за остварену епизоду у филму "Стршљен" Горчина Стојановића, а играо је и у трилеру "Лавиринт" Мирослава Лекића. Наш саговорник додаје да не одбија улоге које му се нуде, јер то и не може, с обзиром на то да се труди да у Србији живи од глумачког посла, а хонорари нису велики.

– Када прихватим улогу, трудим се да је урадим најбоље што могу. Колико је неки глумац присутан или не, питање је и среће. За неприсуство одређених глумаца нису криви редитељи или буџети. Међутим, у нашим филмовима не би требало да игра устаљена глумачка екипа.

Милош Тимотијевић је уписао глуму на Факултету драмских уметности у Београду 1993. године и то из другог покушаја, а дипломирао је 1999. године.

– Када дипломирате на Факултету драмских уметности, а поготову на глуми, тек тада сте на почетку. Сваки глумац мора стално да се едукује. Када престанете да радите на себи, почињете да се понављате, што није баш најбоље – сматра Тимотијевић.

Наш саговорник није могао ни да потврди ни да негира да у Србији и Београду постоје кланови у сваком послу, па тако и у глумачко-филмско-позоришном.

– Кланова има и биће их. Београд је мали град и у овом нашем малом позоришном и филмском послу сви се познају. Многи од нас сарађују још од факултета и иду из пројекта у пројекат, па је логично да ћете за одређени посао позвати свог пријатеља. Са тим немам проблема. Лично ме нервира што се пријатељима дају главне улоге. Није добро ни за посао ни за српски филм да одређени глумци увек тумаче главне улоге.

Тимотијевић је стасавао уз великане српског глумишта, уз "Приче из Непричаве" и "Мајсторску радионицу" са Зораном Радмиловићем, уз Слободана Цицу Перовића, јер је био пријатељ његовог оца, као и уз Бранка Милићевића Коцкицу са којим и данас сарађује у позоришту "Пуж". То му је, каже, један од остварених снова у животу.

Своју захвалност Зорану Радмиловићу показао је кроз представу "Радован против Ибија" коју је и режирао пре неколико година у позоришту "Славија".

– Најважније је да је та представа била посвета Зорану Радмиловићу који је један од мојих најомиљенијих глумаца – додаје Тимотијевић.