Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

За порез на пословни простор 25.000 евра

Нови Сад: да ли ће велике дажбине да отерају инвеститоре (Фото А. Васиљевић)

Папрени порези на имовину изненадили су ових дана већину привредника, иако су знали да им ове године стиже нови начин обрачуна – према тржишној вредности некретнине. Могло се, дакле, очекивати да ће локалне средине повећати пореска захватања која су им при руци. Последњи случај у Новом Саду, где је за пословни простор од 1.000 квадратних метара разрезан годишњи порез од око 25.000 евра, изазвао је ових дана доста пажње. Па и протесте.

Небојша Берак, директор фирме „Монера”, јавно је затражио од града да се изједначе порези за правна и физичка лица, јер са високим наметима не може да опстане у послу.

– Оваква градска одлука отворено је протеривање инвеститора из Новог Сада, јер су пореске стопе на имовину веће од камате које наплаћују банке за инвестиционе кредите. Европске банке наплаћују 0,75 одсто до 1,75 одсто камате и од тога живе. Наше пореске стопе достижу два одсто. То значи да за порез који платим сваке године граду поклоним нови мерцедес или гарсоњеру – каже Берак.

Према његовој рачуници ко има пословни простор од 100 квадрата платиће порез од око 1.000 евра. На површину од 500 квадрата следује 11.000 евра, а за дупло већу површину чак 25.000 евра.

– У Новом Саду при том имамо 40.000 привредних и физичких лица који су на евиденцији ЕДБ за плаћање рачуна за струју, али не плаћају порез. Зар не би било боље да овај намет сви равномерно плаћамо. Или ћемо ми што легално послујемо и редовно измирујемо све обавезе добити попуст од пет одсто за струју, а ови што годинама нису плаћали добиће 40 одсто попуста – наводи Берак.

Градском одлуком која је на снази од почетка године предузећакојаимајуимовинувреднијуод 10, а мањуод 25 милиона динара требало бидаплате 40.000 динара плус 0,6 одсто вредностиимовине.

Послодавци чија имовина је у распону 25 до 50 милиона плаћају порез 130.000 динара уз проценат вредности имовине. А на износе веће од 50 милиона динара следује порез од 380.000 динара плус два одсто вредности некретнине.

Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца, каже да ће ово затворити многе фирме. Неки власници престаће да воде фирме на адресама тих непокретности. Многи размишљају и о затварању предузећа. Онима који раде у изнајмљеним просторима власници, због високих пореза, већ најављују осетно веће закупнине.

Тако се суштина новог закона о опорезивању имовине, усвојеног у мају прошле године, порез према тржишној (реалној) вредности, полако враћа као бумеранг не само локалним самоуправама у чијој су надлежности, већ и држави – пашће привредна активност, скочиће сива економија, а један део људи остаће без посла и примања, уверавају послодавци.

Александер Грунауер, вођа пројекта у Немачкој организацији за међународну сарадњу ГИЗ, каже да ће нови начин обрачуна пореза за већину правних лица значити неупоредово већи трошак, јер су до сада те обавезе плаћали према доста потцењеној књиговодственој вредности.

 Заузврат им је укинута накнада за коришћење земљишта. Она је представљала поприличну ставку у њиховом пословању и укључена је у порез на имовину. И што је најзначајније коначно правна и физичка лица имају исти третман.

По њему, међутим, овакав систем опорезивања, према тржишној вредности лако може пасти у воду уколико локалне самоуправе не примене реалну просечну тржишну вредност имовине у одређеној зони и уместо тога узму нерепрезентативне узорке за процену вредности имовине. 

– Другим речима ако је основица, на пример, цена квадратног метра нереална у једном или другом смеру, све остало, што је системски праведније решено у новом закону него раније, пада у воду. Исти проблем настаје уколико локалне самоуправе не инсистирају на наплати пореза на имовину или селективно примењују закон па велики број некретнина остане необухваћен пореском евиденцијом. Зато је можда боље пре повећања дажбина да се погледа има ли простора за повећање обухвата оних који су ван евиденција. Односно, да се наплаћује и од оних правних или физичких лица који су то, до сада из разних разлога, избегавали, наводи Грунауер.

Према подацима Управе за трезор Министарства финансија у првој половини прошле године од правних лица је наплаћено 5,2 милијарде динара пореза на имовину, а од физичких 6,1. Годину дана раније, 2012, правна лица су платила седам, а физичка 7,7 милијарди динара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.