среда, 16.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Виолина свира на Немањи

Немања Радуловић (Фото архива Танјуга)

Ни­сам ла­ко ушао на кон­церт Не­ма­ње Ра­ду­ло­ви­ћа у Ко­лар­цу. Мој жи­вот би био си­ро­ма­шни­ји да ни­сам ус­пео. Те ве­че­ри у пре­пу­ном Ко­лар­цу би­ло је за­но­сно, де­си­ла се ма­ги­ја умет­но­сти.
Не се­ћам се ка­да сам по­след­њи пут са не­ке сце­не био оча­ран, до су­за по­тре­сен и ра­до­стан исто­вре­ме­но. Би­ла је то свет­ко­ви­на у ко­јој уче­ству­је пу­бли­ка за­јед­но са из­во­ђа­чи­ма.


На по­чет­ку пр­вог ста­ва ор­ке­стар има увод у ко­ме не сви­ра со­ли­ста, већ сто­ји и че­ка на сво­ју де­о­ни­цу. Не­ма­ња се од­мах окре­нуо пре­ма сво­јим гу­да­чи­ма, сви­рао са њи­ма и та­ко су по­ста­ли јед­но. Љу­бав ко­ју је Не­ма­ња по­ме­нуо и на кон­цер­ту, мо­гла се опи­па­ти. А он­да од ње­го­вог пр­вог то­на, кре­ће бај­ка, уз­ви­ше­но за­јед­ни­штво у ле­по­ти. И та­ко до кра­ја; ни­је­дан тон без зра­че­ња, сва­ка фра­за са сми­слом, ни­је­дан дах без пу­но­ће жи­во­та. Не зна се да ли он сви­ра ви­о­ли­ну или она сви­ра на ње­му, из­вла­чи из ње­га ту­гу, сна­гу, ра­дост, ши­ри­ну, стра­хо­ве, љут­њу, не­жност... Као из­у­зет­на же­на: ево ме, тво­ја сам, по­ка­жи се.


Ве­ру­јем да се умет­ност пре­по­зна од­мах, на пр­ви по­глед. Тај флу­ид се ши­ри по­сле све­га не­ко­ли­ко то­но­ва или ре­пли­ка на сце­ни, или га не­ма и не­ће га ни би­ти. По­ја­ви се дух умет­но­сти. За то је до­во­љан је­дан из­во­ђач, је­дан при­ма­лац и ме­ђу­соб­на на­кло­ност.


Слу­ша­ли смо и гле­да­ли је­дан од­ли­чан ор­ке­стар РТС-а, и јед­ног из­у­зет­ног ди­ри­ген­та, Бо­ја­на Су­ђи­ћа. Ко год је ма­кар је­дан­пут био на сце­ни зна ка­ко из­во­ђач тач­но осе­ћа тре­пе­ре­ње, зна ка­ко пу­бли­ка ди­ше. Окре­нут ле­ђи­ма, као пра­ви ма­е­стро и му­драц, Су­ђић ни­је во­дио, већ нас је све пра­тио и та­ко слу­жио му­зи­ци. Пр­во у сјај­ном из­во­ђе­њу Рах­ма­њи­но­ва, а он­да и са Не­ма­њом. То ни­је био Не­ма­њин кон­церт већ за­јед­нич­ко сла­вље свих нас.


„Му­зи­ка је умет­ност про­из­вод­ње емо­ци­ја” ка­же Бер­ли­оз. У овом углав­ном ле­де­ном до­бу мо­дер­не умет­но­сти у ко­ме се осе­ћа­ња сма­тра­ју зна­ком ин­фе­ри­ор­но­сти, по­ја­ва ова­ко ве­ли­ке ле­по­те ли­чи на ви­си­ба­бе ко­је се про­би­јау из­над ле­де­не ко­ре и ви­ре ту и та­мо не­ви­не и не­за­шти­ће­не, чу­ва­ју сми­сао жи­во­та.


Хва­ла Бо­гу и „Ју­тју­бу”, мо­же­те ви­де­ти де­се­так вер­зи­ја Па­га­ни­ни­је­вог кон­цер­та број 1, ме­ђу њи­ма и је­дан Не­ма­њин. Са ди­ри­ген­том Ве­ле­ром то ни­је иста му­зи­ка. Ор­ке­стар од­ра­ђу­је ствар, ди­ри­гент са­мо ди­ри­гу­је, па та­ко и Не­ма­ња са­мо сви­ра.


Да­нас се та­ле­нат и тех­нич­ка вир­ту­о­зност под­ра­зу­ме­ва­ју. Ко­ло­не од­лич­них со­ли­ста и ор­ке­стар­ски ба­та­љо­ни ну­де се ре­ла­тив­но ма­лој гру­пи слу­ша­ла­ца, а дух, тај не­ви­дљи­ви ча­роб­њак сва­ке умет­но­сти, и да­ље се по­ја­вљу­је рет­ко и као сва­ка бо­жан­ска по­ја­ва, би­ра где ће и ка­да да се спу­сти из­ме­ђу умет­ни­ка и пу­бли­ке. Те ве­че­ри је свра­тио у Ко­ла­рац.


По­гле­дај­те Са­ру Чанг са Зу­би­ном Мех­том, и до­жи­ве­ће­те ле­по сви­ра­ње. Пре­брз тем­по, мај­стор­ска свир­ка, као што ка­же је­дан ко­мен­та­тор: љуп­ко. И то је све. Ча­ро­ли­ја се не по­ја­вљу­је. Још је го­ре, а слич­но, са чу­ве­ним Ги­ти­сом, ди­ри­ген­том Ви­слоц­ким и Вар­шав­ском фил­хар­мо­ни­јом. Сле­ди се је­дан по­гре­шан траг, мит о Па­га­ни­ни­је­вом вир­ту­о­зи­те­ту, траг ко­ји мо­же да ро­ди са­мо ма­ни­ри­зам.
Ме­ни су дра­ги Пер­лман и Ко­ган, а нај­дра­жи ми је ма­ње по­зна­ти, Иван Чер­ков са Мин­хен­ском фил­хар­мо­ни­јом. По­сле Не­ма­ње.


РТС има из­ван­ре­дан ор­ке­стар, тре­ба да га чу­ва и па­зи. Ср­би­ја има ве­ли­ког умет­ни­ка Не­ма­њу Ра­ду­ло­ви­ћа да се њи­ме по­но­си и да га про­мо­ви­ше.

Коментари0
eb07a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља