О положају радника одмах после избора

Једино око чега се политичке партије у Србији слажу, када је о Закону о раду реч, јесте да га треба мењати одмах после избора. Свима је јасно да без промена у овој области неће бити смањења броја незапослених. То мисле они који су на власти од половине 2012. године и који су за протеклих 18 месеци имали могућности да га промене, али и они који су владали осам година пре тога и такође нису искористили прилику да донесу бољи пропис о раду.

Ни једни ни други то нису урадили, а сада, у време изборне кампање, сви имају став према томе како треба да изгледа нов закон, да ли је он довољан за бољитак и шта треба да добију послодавци, а шта радници.

Недавни нацрт закона о раду који је изазвао буру међу синдикалцима, а у чијем је промовисању предњачио Саша Радуловић, бивши министар привреде, повучен је на дораду. Радуловић, који је на то место дошао управо на препоруку Александра Вучића, лидера СНС-а, повукао се, трпећи критике готово од свих да је предлагао рестриктивне мере на штету радника. Међутим, већ сада се могу чути спекулације да ће после избора баш такав пропис морати да се усвоји. То већ дуго траже и страни инвеститори и њихова удружења и овдашњи послодавци.

Драган Ђилас, председник Демократске странке (ДС), иако и сам бизнисмен, у јеку полемике о „Радуловићевом закону” изјављивао је да је то неприхватљив пропис и да је на штету радника. И он и многи други лидери политичких партија замерили су укидање минулог рада уколико се промени послодавац, умањење плате за време боловања и одмора због промене основице, измену начина исплате отпремнине у случају отказа...

Сада Жељко Веселиновић, председник синдиката „Слога”, који је коалициони партнер ДС-а на предстојећим изборима, каже да начелно нису против тога да се убудуће отпремнине исплаћују само за године проведене код последњег послодавца, а не за цео радни стаж.

– Ни отпремнине ни брисање минулог рада у случају промене посла нису велики проблем. Али, само уколико се спречи могућност злоупотребе, то јест да неко направи ћерку фирму у њу пребаци некога ко има 30 година стажа и тако избегне обавезу да му исплати отпремнину ако му да отказ – рекао је он, али и додао да је смањивање плате за време годишњег одмора или боловања и за ДС и за „Слогу” неприхватљиво.

Што се тиче продужетка рада на одређено, са 12 месеци на 24 или чак 36 месеци, Веселиновић каже да ни то није спорно.

– Ви и сада имате послодавце који запослене премештају са једног на друго радно место у истој фирми и тако им сваке године продужавају уговор. Уколико се то спречи, за нас је потпуно прихватљиво да се рад на одређено продужи на две године – закључује Веселиновић.

Лидер Нове демократске странке (НДС) Борис Тадић, иако није јавно иницирао промену радног законодавства у два председничка мандата, не слаже се са већином одредаба повученог нацрта закона. Он сматра да је уместо промене начина исплате отпремнине много боље формирати транзициони фонд између државе и уније послодаваца чиме би се заштитила и стечена права радника, остварена у претходним предузећима, а истовремено дао подстицај послодавцима за инвестирање у нова радна места.

– Против сам укидања минулог рада у случају промене послодавца, јер не треба на тако драстичан начин угрожавати стечена права радника – каже Тадић.

Он се не слаже ни са изменама које се тичу одмора или боловања, јер би се тако, како каже, драстично смањила примања. Боље је досадашње решење, каже лидер НДС-а.

– Мислим да је нацрт закона о раду био на штету радника, јер обезбеђује превелика дискрециона права послодавцу да отпушта без утврђених критеријума. А решење је учешће синдиката у процесу отпуштања – сматра Тадић.

Рад на одређено би по његовој оцени требало да се продужи са 12 на 24 месеца, али под условом да следећи захтев није додатно продужење рада на одређено на три и више година.

Како конкретно нови закон о раду треба да изгледа у Српској напредној странци (СНС) још не могу да прецизирају, али кажу да је то један од приоритета. Према речима Зоране Михајловић, министарке енергетике, развоја и заштите животне средине, такав пропис треба донети после успостављања најширег консензуса.

На наше питање да ли је СНС за такав закон о раду за који синдикати тврде да је рестриктиван и на штету радника, она одговара да ће синдикати имати прилику да утичу на текст новог закона о раду, кроз учешће у радној групи.

– Наравно да и синдикати морају томе да приступе одговорно, јер је свима јасно да постојећи закон није добар што видимо и по огромном броју незапослених. Не може се у старту одбијати свака промена и тврдити да се реформе спроводе на штету радника – истиче Зорана Михајловић.

Али, како и сама каже да је неопходно донети пропис којим би се створили боље пословно окружење и отворила нова радна места, јасно је да ће се ићи у сусрет жељама послодаваца.

За оне који ће бити на листи „Доста је било – Саша Радуловић”, дилеме нема. Решење новог закона о раду треба да буде баш оно које је носилац изборне листе предлагао.

– То решење треба да омогући смањење трошкова за послодавце и лакше отпуштање и запошљавање. То подразумева и другачији начин исплате отпремнина и минулог рада. Када кажемо да тражимо мање трошкове за послодавце, ми не желимо да радници буду плаћени један динар, већ да нема неразумних намета – објашњава Душан Павловић, професор на Факултету политичких наука, који ће бити на овој листи.

У Демократској странци Србије (ДСС), међутим, сматрају да Закон о раду није наш највећи економски проблем и да је потребно мењати низ других ствари. Осим тога, садашњи Закон о раду донет је 2005. године, управо у време владе Војислава Коштунице.

– Не могу да се сложим са заговорницима новог закона који су тврдили да је постојећи пропис најодговорнији за недолазак инвеститора у Србију. За низак ниво инвестиција одговорнија је правна несигурност, слабе институције и константан пад куповне моћи. Неопходно је доношење и новог закона о планирању и изградњи, растерећење привреде од намета, борба против сиве економије, конкурентнији банкарски сектор и смањење бирократије и јавне потрошње – закључује Ненад Поповић, потпредседник ДСС-а и аутор економског програма ДСС-а „Програм развоја Србије 2014–2019 – Економија политичке неутралности”.

За Либерално-демократску партију (ЛДП) начелно је у реду променити обрачун накнада за боловање или минули рад, па и продужити рад на одређено време.

– Али морамо да решимо проблем који иде уз то. Ко ће дати кредит младом човеку који има уговор на три године – објашњава Бојан Ђурић, потпредседник ЛДП-а. Он тражи и једнак третман јавног и приватног сектора у новом закону.

– Ниједан радник или озбиљан послодавац неће поверовати у такав закон ако знају да ће за њих важити строга правила, а у системима које воде Бајатовић, Кркобабић или Симоновић и даље владати договорни социјализам – сматра Ђурић.

Социјалисти се, од када су у влади, нису јавно залагали за промену Закона о раду, иако би носилац тог посла требало да буде Министарство рада које води Јован Кркобабић, њихов коалициони партнер. О овој проблематици најчешће је из ове коалиције говорио Милан Кркобабић, потпредседник ПУПС-а, који је претходни нацрт сматрао исувише либералним и лошим по раднике. Сада, међутим, у СПС-у нису желели да одговоре на наша питања о Закону о раду.

-------------------------------------------------------------------

Предизборна обећања

Шта странке обећавају пред парламентарне изборе 16. марта, за какве реформе се залажу, како планирају да реше горуће проблеме у областима запошљавања, пензија, субвенција губиташима, али и школства и здравства? У наредном периоду „Политика” ће објавити серију текстова у којима ће политичке партије одговарати на ова питања.