Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Прокоп” би да гради 30 компанија

Због великог интересовања градитеља за завршетак железничке станице „Прокоп” последњи рок за пријаву на тендер уместо следећег понедељка померен је са 24. на 28. фебруар. Ако је судити по броју компанија које су присуствовале састанку пре расписивања тендера за наставак изградње нове железничке станице Београд центар, која ће бити финансирана кувајтским кредитом од око 26 милиона долара – заинтересовано је тридесетак домаћих и страних компанија.

С обзиром на велики број питања који је пристигао у оквиру тендерске процедуре и законску обавезу да се на њих одговори у року од три дана, а да нико од потенцијалних понуђача не буде оштећен, „Железнице Србије” су, како објашњавају, продужиле важење позива за још четири дана.

– Јавним позивом је предвиђено да максималан рок за извођење радова на реконструкцији саобраћајних капацитета у железничкој станици Београд центар у Прокопу буде 420 дана, а критеријум за оцењивање понуда биће најнижа понуђена цена. На овај начин убрзавамо завршетак изградње београдског железничког чвора и стварамо претпоставке за успешну реализацију пројекта „Београд на води”, који је од изузетног значаја за целу Србију – истиче Драгољуб Симоновић, генерални директор „Железница Србије”.

Време избора извођача радова, таман је „легао” да „ Прокоп” по ко зна који пут, послужи као предизборни адут.  

Велимир Илић, министар грађевинарства, јуче је најавио да радови почињу на јесен, а само два дана раније министар саобраћаја и кандидат за градоначелника Александар Антић да ће све бити готово за 24 месеца.

– Ово су последњи избори у којима ће „Прокоп” бити тема предизборне кампање – обећао је Антић.

– Да смо свемирску станицу правили, брже бисмо је направили него што завршавамо „Прокоп” – признао је министар саобраћаја наводећи да је свестан да је „Прокоп” постао симболичан споменик неспособности нашег друштва да завршава велике инфраструктурне пројекте.

Да се изградња „Прокопа” своди на разумну меру потврдио је Илић, рекавши да се одустало од идеје да на великој бетонској плочи која прекрива колосеке буде изграђено 130.000 метара квадратних пословног простора.Сем станичне зграде тамо за сада ништа друго неће бити грађено.

– Радимо пројект за оно што је најнеопходније. Одустало се од првобитног плана, а то је да се ту изгради доста комерцијалног садржаја, станови, хотел... што би ту инвестицију поскупело за четири пута – рекао је Илић.

На претходном тендеру, пре девет година, када је победио мађарски „Тригранит” могућност изградње комерцијалних садржаја био је мамац за инвеститоре. Њихова обавеза била је да заврше станицу, а за узврат добију право на градњу и власништво над комерцијалним садржајима.

Међутим правила финансирања су измењена. Кувајтски Фонд за арапски економски развој крајем 2012. године одобрио је повољан зајам, али само за завршетак железничке станице. Уколико буду задовољни реализацијом овог уговора, најавили су могућност наставка инвестирања у изградњу станичне зграде и других садржаја.

Из овог кредита биће финансирана изградња преосталих шест колосека (јер четири већ постоје), као и пратећих перона. Затим електротехничка и сигнално-сигурносна постројења и најзад зграде за Телекоманду, за територију железничког чвора Београд.

Завршетак „Прокопа” је предуслов за измештање железничке станице из центра града и ослобађање Савског амфитеатара за остварење пројекта „Београд на води”. Да би теретни саобраћај био протеран из центра града неопходно је саградити и друмско-железнички мост код Винче, за који је завршен идејни пројекат. У јавности је спомињано да су кинеске компаније заинтересоване за градњу и овог моста.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.