Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Фармери с Менхетна

Барак Обама мења пољопривредну политику САД: калифорнијске њиве опустошила суша (Фото Ројтерс)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – На Менхетну нема фарми, али има фармера, судећи по списку прималаца субвенција за пољопривредну производњу које се исплаћују из буџета министарства пољопривреде. Међу њима су и магнати из чувене тајкунске породице, браћа Марк и Дејвид Рокфелер, Филип Волш, директор у банкарском систему „Велс Фарго”, Леонид Лодер, наследник власнице познате козметичке куће, и још неки житељи Апер ист сајда, богаташке четврти њујоршког средишта.

У друштву славних америчких пољопривредника су и бивши председник Џими Картер, музичар Брус Спрингстин и други којима су исплаћиване субвенције од око 300.000 долара годишње, због чега је САД већ дуго на мети Светске трговинске организације као нефер играч у овој области. Једна од казни која је због тога својевремено изречена Вашингтону била је да са 147 милиона долара годишње исплати компензацију фармерима у Бразилу.

Пољопривредне субвенције, примењиване већ 18 година, од пре неколико дана постале су историја. Нови закон о фармама, који је Конгрес усвојио после двогодишњег усаглашавања, увео је нови систем: уместо директних исплата (у неким случајевима чак и кад се ништа не производи), уведено је државно осигурање фармерске производње. Реч је о једној варијанти гарантовања цена: ако оне падну испод одређеног нивоа, фармери добијају разлику, што им се исплати, јер су као мерило узете цене које су веома профитабилне.

Овај закон о пољопривреди, који Америци обезбеђује прехрамбену безбедност, доноси се сваке пете године, што је обичај установљен када је донет први, на врхунцу велике економске кризе 1933. Пошто усклађује руралне и урбане интересе, по правилу је веома обиман (најновија верзија има скоро 1.000 страница).

Главни податак из тек постигнутог компромиса две америчке партије јесте да ће пољопривредни сектор државу коштати 100 милијарди долара годишње. Око 80 одсто тога нема, међутим, везе за производњом хране, него њеном потрошњом, јер ће око 80 милијарди одлазити на програм „маркица за храну”, који је социјална мера обезбеђивања прехране за сиромашне слојеве становништва.

Око тога је вођена и највећа политичка борба, јер су републиканци настојали да смање круг корисника ове врсте државне помоћи, а демократе да га задрже: први су друге оптуживали да на овај начин купују гласове, а други прве да воде рат против сиротиње. Компромис је на крају постигнут да се ови издаци смање за око један одсто.

„Маркице за храну” (које нису више купони, него платне картице) данас користи око 48 милиона људи, што је драматично повећање у односу на 2000, када их је био само 17 милиона. Скок је објашњен економском кризом крајем прве деценије овог века и порастом незапослености. За ову „додатну прехрамбену помоћ”, како гласи званично име програма уведеног још 1939, квалификују се појединци са примањима до 1.245 долара месечно и четворочлана породица са мање од 2.552. Помоћ је 133 долара месечно по глави.

Како то да су, у економији у којој је тржиште „закон” и где свако сноси ризик свог пословања, једино фармери заштићени? Део одговора на ово питање јесте жеља америчке државе да обезбеди прехрамбену безбедност, а део у томе како се овде доносе закони, то јест одржавају привилегије које се, једном успостављене, тешко демонтирају.

Реч је о оба кључна елемента пољопривредног закона, који истовремено штити и сиротињу и оне богате, међу којима су и велики фармери попут поменуте браће Рокфелер и бивши председник (чији је главни производ кикирики).

Злоупотребе такође постоје на обе стране. Противници „маркица за храну” указују на то да неки са овом субвенцијом купују искључиво газирана пића (да би их препродали и дошли до готовине), док критичари субвенција богатима (укључујући ту и нови систем осигурања летине) с разлогом држави замерају што помаже онима којима помоћ није потребна.

Око 75 одсто субвенција добија, наиме, само 10 одсто највећих фармера. Просечни приходи оних који живе од фарми за 25 одсто су већи од прихода просечног америчког домаћинства. Само један одсто највећих фармера (стварних или хобиста) просечно је субвенционирано са 227.000 долара годишње, док је просек за 80 одсто осталих само 5.000 долара...

Десет конгресмена (девет републиканаца и један демократа) који примају највише изборних донација од фармерског лобија узели су у просеку по 225.000 током прошле године – скоро адекватну своту давану као субвенција великим фармама...

Реч је, дакле, о још једном огледалу америчких противречности.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.