петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 22.02.2014. у 22:00 Ненад Радичевић

Амерички технолошки тероризам

Читајући америчке тајне документе о шпијунирању комуникација широм света, које је „Гардијану” доставио Едвард Сноуден, новинар Лук Хардинг знао је какве су моћи америчке Националне безбедносне агенције (НСА) и њихових британских партнера. Стога је преузео бројне мере предострожности чим је од главног уредника добио задатак да напише књигу о Сноудену и тиму „Гардијанових” новинара који ће открити да нису претеривали сви они теоретичати завере да Американци могу да контролишу сваку реч изговорену преко телефона и све написано у имејловима.

На сваки интервју је ишао без мобилног телефона, писао је на компјутеру који није био прикачен на интернет а после сваког написаног поглавља текст је чувао у свом фолдеру на „Чрукрипт”, виртуелном енкриптованом диску којем се може приступити само укуцавањем дуге и компликоване шифре. Да га то није спасло шпијунирања увериле су га бројне случајности минулих месеци, попут оне да му се телефон блокирао у тренутку када је својој супрузи намерно послао текстуалну поруку да је ЦИА послала неког да га провери, да су „неспретни као Руси” и да „бог зна где су учили да шпијунирају”.

Међутим, како је написао ових дана у „Гардијану”, оно што га је запрепастило је то, када је после писања поглавља о НСА, текст на екрану његовог рачунара почео да се брише. Написани пасуси су сами почели да нестају, а када је покушао да затвори документ, тастатура је почела да му трепће и пишти. То му се дешавало још неколико пута тако да је Хардинг почео да „тајном уреднику” оставља поруке у којем га моли да му не брише текст. Све то је испричао једном колеги новинару који је пак то пренео немачком колеги, који је „анегдоту” објавио у свом чланку у „Тагесцајтунгу”. Тек тада је рад „тајног уредника” престао и Хардинг је недавно објавио књигу „Сноуденови документи: инсајдерска прича о најтраженијем човеку на свету”.

Ово би можда остале само Хардингове анегдоте, да Сноуденови документи нису указали да су безмало сви људи широм света на мети свеопште америчке контроле свих електронских комуникација. И све то, наводно, зарад борбе против тероризма. А заправо је слобода људи широм света на мети америчког државног тероризма усмереног да сузбије било какву приватност у комуникацији.

Због тога не чуди што угледна пензионисана професорка Харвардове пословне школе Шошана Зубоф у „Франкфуртер алгемајне цајтунгу” позива човечанство да се одупре новом „оружју за масовно уништење”. Истичући да људи могу и морају да узму оно што су им НСА и остале обавештајне агенције узеле, Зубофова заговара формирање „друштвеног покрета” о којем говори и председник Европског парламента Мартин Шулц када упозорава на технолошки тероризам. Чак се и немачка канцеларка Ангела Меркел минуле недеље заложила за већу заштиту података и информација, као и успостављање европске комуникацијске мреже.

Залагањем за стварање европског интернета чији би сервери били у ЕУ те би тако остао недоступан за америчке обавештајне службе, Меркелова покушава да се представи као борац за право на приватност Европљана. Реалност је, међутим, да су и немачке и остале европске службе сарађивале или користиле податке које је нелегалним шпијунирањем прибавила НСА. Тако да Берлин не може превише убедљиво да се претвара да је Немачка жртва по овом питању а да су САД једини зликовац. Осим тога, у европским круговима поједини критичари немачке политике кажу да управо Берлин блокира усвајање дорађене директиве Европске комисије о заштити података. Критичари кажу да, иако се Меркелова јавно залаже да се ови прописи пооштре, Берлин настоји да одређене службе изузме важења овог прописа ЕУ о прикупљању, чувању и предаји личних података грађана.

Ипак, идеја о европском интернету обрадовала је много који у томе виде не само питање безбедности, већ и шансу да подстицај развоју дигиталне технологије буде и фактор европског привредног раста. Група немачких технолошких компанија већ је покренула иницијативу под називом „имејл произведен у Немачкој”, тврдећи да пружају тајност података јер они остају у Немачкој. Међутим, технолошки зналци кажу да је реч о маркетиншком трику те да подацима и даље могу да приступе и америчке и немачке службе. Једина разлика је у томе што ће националне телекомуникационе компаније више да зараде, јер подаци иду преко њихових сервера.

Уосталом, тешко је замислити да ће финансијски уздрмана ЕУ одједном издвојити хиљаде милијарди евра за изградњу физичке мреже оптичких каблова, сервера и рутера и да притом свака уграђена компонента буде безбедносно проверена, односно да у страху од шпијунирања ништа не долази од америчких или кинеских произвођача.

Остаје нада да канцеларкине изјаве ипак нису маркектинг већ да заиста жели да покрене Европу у настојању да поново освоји слободу и приватност у свету комуникација. Оно у чему нема сумње јесте то да је свету неопходна политичко-дигитална револуција у којем ће обични корисници интернета кроз креативне изуме али и политичке притиске и промене освојити поново слободу и приватност а обавештајним службама наметнути демократску контролу.

Коментари0
04647
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља