Неуставне и таксе за упис адвоката

Уставни суд Србије утврдио је да су неуставне и незаконите одредбе oдлуке Адвокатске коморе Србије, којима је предвиђено да правници који приправнички стаж нису обавили у адвокатури, за упис у адвокатски именик плаћају 5.000 евра у динарској противвредности на дан уплате. Суд је истом одлуком одбацио захтев за обуставу извршења појединачног акта, односно радње која је предузета на основу одредби наведене oдлуке. То значи да нико ко је платио 5.000 евра за упис а долази из сфере судства, тужилаштва, привреде нема права повраћаја уплаћеног новца. Пун назив оспорене одлуке гласи Одлука о утврђивању висине трошкова уписа у именик адвоката, именик заједничких канцеларија и именик адвокатских друштава из 2012. године.

Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије, каже за „Политику” да је оваква одлука Уставног суда била колико-толико очекивана.

– Оваква одлука Уставног суда је била очекивана с обзиром на то да су је донели они који говоре о једнаким правима грађана у односу на неке ствари. Мислим да ће Адвокатска комора Србије, у вези са овим догађањима, имати обавезу да се определи да, ипак, примени она правила која се примењују на подручју целе Европске уније. Мислим да та правила неће бити толико популарна, ни међу адвокатима, ни међу другим лицима. Међутим, о томе не бих могао више да причам док не видим одлуку Уставног суда и њено образложење – рекао је Ђорђевић.

Од маја 2012. године, у складу са Законом о адвокатури, АКС утврђује адвокатске тарифе и трошкове за упис у адвокатски именик, па је донела одлуку о јединственој цени уписнине за целу територију Србије, и то 5.000 евра за оне који тек улазе у адвокатуру.

Пре ове јединствене одлуке, тарифа се разликовала, практично од места до места. Тако је уписнина у београдској комори била 2.000, у Чачку 2.500, на територији Војводине 3.000, Крагујевцу 4.500 евра.

Поменутом одлуком, адвокатура је желела да се „заштити” од тадашње „најезде” судија и тужилаца који нису прошли реизбор 2009. године, али су 2012. године, одлуком Уставног суда, враћени на функције.

Пре ове одлуке, Уставни суд је разматрао неуставност одредаба Закона о Правосудној академији, Закона о јавном тужилаштву и Закона о судијама. Тако је, после већања, утврдио да је неуставна законска одредба која даје предност полазницима Правосудне академије приликом избора за судије и заменике тужилаца.

Недуго потом, овај суд донео је одлуку да покрене поступак за утврђивање неуставности Закона о јавном тужилаштву и то одредбе која се односи на избор заменика јавних тужилаца. Поступак за утврђивање неуставности овог закона покренут је на основу иницијативе коју је 31. децембра прошле године поднело Удружење судијских и тужилачких помоћника. Спорна одредба уподобљена је одредбама Закона о Правосудној академији. После Закона о Правосудној академији и Закона о јавном тужилаштву Уставни суд разматрао је и могућу неуставност одредаба Закона о судијама, па је донео одлуку о покретању поступка за утврђивање неуставности друге реченице члана 50. става четвртог Закона о судијама.

У спорној реченици наводи се да је „Високи савет судства дужан да приликом предлагања кандидата за избор судије прекршајног или основног суда предложи кандидата који је завршио почетну обуку у Правосудној академији, у складу с посебним законом”. Уставни суд је, такође, обуставио избор судија на основу недавно објављеног огласа, а обустава ће трајати док не буде донета одлука о оспореним одредбама Закона о судијама.

У међувремену, Уставни суд Србије обуставио је извршење одредби Закона о судијама и Закона о јавном тужилаштву које се односе на избор судија и заменика јавних тужилаца.

– Донета привремена мера нема за правну последицу обустављање поступака избора судија и заменика јавних тужилаца по већ расписаним конкурсима, већ само правну немогућност да се у тим поступцима примене спорне одредбе закона – наводи се у саопштењу УСС-а. 

УСС донео привремену меру због Закона о Правосудној академији

Поводом покретања поступка за оцену уставности одредаба Закона о јавном тужилаштву и Закона о судијама којима се даје предност дипломцима Правосудне академије приликом предлога за избор, Уставни суд је донео привремену меру којом је обуставио извршење појединачних аката и радњи предузетих на основу оспорених законских одредаба ради очувања правног поретка. „Донета привремена мера нема за правну последицу обустављање поступака избора судија и заменика јавних тужилаца по већ расписаним конкурсима, већ само правну немогућност да се у тим поступцима примене спорне одредбе Закона”, наводи се у образложењу одлуке, које је објављено на сајту суда.

Уставни суд подсећа да су оспорене одредбе Закона о јавном тужилаштву и Закона о судијама у суштини истоветне одредбама Закона о Правосудној академији за које је тај суд већ утврдио да нису у сагласности са Уставом. „Привремена обустава њихове примене има за циљ очување јединства правног поретка у Републици Србији”, наглашено је у образложењу.

Оспореним одредбама је прописано да су Државно веће тужилаца и Високи савет судства дужни да приликом предлагања кандидата за први избор заменика основног јавног тужиоца, односно кандидата за избор судије прекршајног или основног суда предложе кандидата који је завршио почетну обуку у Правосудној академији.

Поменута одредба давала је предност кандидатима с Правосудне академије у односу на судијске и тужилачке помоћнике, чије је удружење подносилац иницијативе за оцену уставности одредби.

Помоћници судија и тужилаца су дипломирани правници с положеним правосудним испитом који су обучавани по менторском систему какав постоји на пример у Аустрији и Немачкој. Оспореним одредбама Закона о Правосудној академији они су губили право да буду бирани на правосудне функције јер је закон давао предност дипломцима Правосудне академије. Танјуг