Још недељу дана за дедовину

Подношење захтева за враћање имовине одузете после Другог светског рата трајаће још седам дана – до 3. марта. Охрабрени вестима да држава ипак враћа незаконито одузету имовину наследници, који су били скептични у извесност тог поступка, кренули су одлучније у прикупљање документације не би ли у последњем тренутку искористили законске могућности да поднесу захтев за враћање дедовине. Само у прве две недеље фебруара пријављено је 8.000 потраживања. У протекле две године колико траје овај процес поднето је четири пута више захтева.

За то време је враћена вила „Црногорка” на Дедињу, 66 станова у Задужбини „Николе Спасића”, осам локала у Кнез-Михаиловој улици 18 у Београду, ресторан „Парк”, неколико локала у Танурџићевој палати у Новом Саду, „Амир агин хан” у Новом Пазару и стотине мање звучних некретнина.

 Уколико буде прихваћен предлог Агенције за реституцију национализовано пољопривредно и шумско земљиште могло би да буде враћено кроз супституцију, односно давањем неке друге парцеле у замену за ону која је одузета и која физички не може да буде враћена.

 И Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију, недавно је тако нешто сугерисао. Похвалио је рад Агенције и рекао да је то тело доказало да у Србији постоји правда и правна држава и да постоје огромни капацитети па и фондови да се многе од одузетих ствари врате и то у „натури”.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, процењује да би око 100.000 хектара пољопривредног земљишта имало основа да буде враћено, јер се у државној својини налази између 150.000 и 450.000 хектара те врсте земљишта. Такође око 30.000 хектара шума може без проблема да буде враћено бившим власницима, с обзиром на то да држава газдује са око 1,5 милиона хектара шума.

Међутим, када је реч о становима и пословном простору ствари стоје другачије. Потражује се око четири милиона квадрата, што далеко премашује државни фонд.

– Пошто су фондови пољопривредног и шумског земљишта далеко већи од онога што се потражује предложили смо измене Закона о враћању имовине и обештећењу, како би била омогућена заменска реституција. Међу предлозима је могућност да се врате и зграде у којима се сада налазе амбасаде појединих земаља, наводи Секулић.

Ако те предлоге прихвате министарства правде и финансија брже би била окончана реституција и, како процењује, знатно би био смањен износ обештећења. Грађани би били задовољнији, а држава не би претрпела штету. Министарства су, каже, заинтересована, али хоће прво да ураде анализе и сагледају ефекте.

– Уколико закон не буде измењен, већ следеће године држава треба да издвоји 200 милионa евра обештећења. И све тако у наредних 15 година. То је огроман трошак, тврди Секулић.

Он очекује да ће укупни износ обештећења бити већи милијарде евра када се процени вредност свих некретнина.

– Када се добију коефицијенти тешко да ће новчано обештећење бити веће од 10 одсто вредности некретнине.

Директор Агенције за реституцију обећава да ће враћање имовине у натури бити окончано за годину и по дана, а уколико буде измењен закон она би трајала још толико.

Европска унија надзире овај процес и за сада нема примедбе.

– Јавно дајемо податке и они могу да се провере. Њих занима да ли се закон спроводи и да ли смо искрени у томе. Али кроз овај процес се посматра понашање и других државних органа, Министарства финансија, судова, катастра, јавних предузећа – додаје Секулић.

 ----------------------------------------------------------------------

Бирократија на страни јачега

Око 80 одсто решења Агенције за реституцију је правоснажно. Али је Министарство финансија као другостепени орган поништило решења о враћању хотела „Сплендид” и „Београд”, земљишта ПИК „Бечеј”…

Страхиња Секулић каже да је у тим случајевима бирократија демонстрирала моћ и на неки начин се ставила на страну јачег, односно „Железница Србије”, Агенције за приватизацију…

У случају ПИК „Бечеј” Министарство финансија је поништило решење о враћању земљишта из комасације, јер сматра да не може да буде конституисано сувласништво на парцели.

– Цркви је враћано земљиште из комасације. Пошто код враћања имовине Цркве не постоји другостепени орган, ишло се директно на суд и он је потврдио такву одлуку. Значи бивши власници ће добити спор на суду, јер је већ по таквом питању одлучивао. Уместо да Министарство финансија искористи аргументацију суда оно тера своју причу. Ако се овако буде радило реституција ће трајати сто година. То је бирократско понашање и баш њих брига да ли ће неко добити имовину сада или за две до три године – каже Секулић.

Од Министарства финансија нисмо добили коментар на овакву оцену Секулића.