Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пентагон стеже каиш

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Најмоћнија армија света која тврди да нема непријатеља којег не може да порази, ипак губи једну важну битку – ону буџетску.

Под принудом фискалне штедње, Пентагон је управо обелоданио план смањења својих трошкова у којем су и неке са становишта борбене готовости баналне ставке (смањивање субвенција војним комисионима), али и неке које су у том погледу суштинске.

Једна од тих мера јесте смањивање броја припадника копнене војске чији би састав у идућих неколико година, са 546.000 колико их је данас, био смањен на око 450.000, што би отприлике било на нивоу од пре америчког уласка у Други светски рат.

И са овим смањењем, укупан број људи под оружјем у свих пет родова америчких оружаних снага (копнена војска, морнарица, маринци, авијација и обалска стража) остао би више него импресиван: око 1,3 милиона.

Стезање каиша у Пентагону секретар за одбрану Чак Хејгел, који је управо навршио годину дана том месту, најавио је у оквиру припрема за усвајање буџета за 2015. годину, који би требало да буде за око 30 милијарди долара мањи од овогодишњег: 496 према 526 милијарди. Трошкови персонала у буџету су иначе 50 одсто.

Овај корак је и практично напуштање ратног стања проглашеног после 11. септембра 2001, када је копнена војска, ангажована у два рата, у Авганистану и Ираку, била нарасла на 570.000 људи у сталној постави. Пошто је ирачки окончан још 2011, док ће повлачење из Авганистана бити комплетирано до краја ове године, ово је на неки начин повратак у мирнодопску „нормалу”.

Истовремено се најављује и извесна корекција постојеће војне доктрине, по којој америчке снаге треба да буду способне за истовремено вођење два рата (једног у Европи и једног у Азији). У новијим стратешким документима то је преиначено у спремност да се убедљиво победи у једном конфликту, док би непријатељске амбиције биле обуздаване у другом док се не обаве размештаји и мобилизација.

Нова стратегија такође не предвиђа дугорочне окупације, које су не само скупе него и узалудне, што је скупо плаћено искуство из Ирака и Авганистана.

У новом буџету би требало да буду заштићене досадашње ставке за специјалне операције и такозвано сајбер-ратовање – одбрамбено и офанзивно деловање на виртуелном ратишту које је донео 21. век.

Такође се наглашава да ће Пентагон имати довољно пара да америчке оружане снаге остану „најмоћније на свету”, као и да Хејгелови предлози имају подршку Здруженог генералштаба.

Оно што је међутим неизвесно, то је подршка Конгреса, који је досад успевао да се супротстави настојањима да се дира у „буџетску свету краву”. Не толико због евентуалног слабљења америчке војне моћи, колико због појединачних политичких интереса.

Смањивање људства у копненој војсци наиме подразумева затварање једног броја касарни које су важан економски фактор у свакој локалној заједници, па ниједан конгресмен, иако се генерално залаже за штедњу, не прихвата да се штеди у његовој изборној јединици: елиминисање сваке војне базе одређени број људи тамо оставља без посла.

Сем тога, веома утицајан је и лоби ветерана (војних пензионера), који је већ успео да спречи скромну редукцију војних пензија. Произвођачи оружја из војноидустријског комплекса такође су осетљиви на свако смањивање буџета Пентагона и у таквим ситуацијама постају веома активни у Вашингтону.

У Хејгеловом предлогу је најављено и приземљење чувеног шпијунског авиона У-2, целе флоте борбених авиона А-10 (у употреби од 1977) који су били у функцији подршке копненим снагама, пре свега као елиминатори противничких (у виду су били совјетски) тенкова у сценарију инвазије на Европу, који се данас не чини вероватним.

Иако је раније помињано да ће морнарица остати без једног носача авиона, у погону ће и даље бити свих 11, с тим што ће носач „Џорџ Вашингтон” у каснијој фази отићи на ремонт.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.