Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вађење муља из језера усисавањем

Језеро ХЕ „Међувршје” узводно од Чачка Фото Г. Оташевић

Овчар Бања – Републички Завод за заштиту природе дао је ових дана дозволу за вађење муља из акумулације ХЕ „Међувршје” у Овчарско-кабларској клисури, одредивши 49 услова који се морају поштовати. Ту сагласност захтевала је градска управа Чачка која планира да приступи измуљавању, тако што ће наноси бити усисавани цевима.

– За овај подухват потребне су нам дозволе ресорних министарстава, а већ постоје заинтересоване компаније које би га обавиле. Једна је из Словеније, док друга има седиште у Београду и кредитну подршку из Немачке. Од београдске смо добили и писмо о намерама – каже за „Политику” Мирјана Ђоковић, помоћник градоначелника Чачка за заштиту животне средине.

Она истиче да су већ обављени и први разговори са представницима компаније из Београда.

– Њихов преговарач је објаснио да ће користити најсавременију немачку технологију, при чему се усисивачи спуштају на дно језера и извлаче муљ на обалу. Ту се обавља сепарација талога: од једног дела праве се гранулати огревног дрвета и пелет, од другог материјал за ђубрење пластеничке производње, за који постоји купац у Израелу. Речено нам је да се ради о некој врсти донације, при чему је обавеза града једино да прибави све неопходне дозволе и сагласности, а извођачу радова, додали су, овај посао био би препорука за чишћење канала Дунав–Тиса–Дунав.

Измуљавање се намеће као неопходно услед непрестаног затрпавања акумулације и померања наноса из горњег у доњи део језера. Сада је засуто чак 82 одсто укупне запремине, односно 62 процента корисне површине. У језеру се таложе, поред других, и отровне и неразградиве материје настале људском делатношћу, па је Чачак затражио извештај о концентрацији различитих елемената у муљу „Међувршја”.

Тај посао обавио је, прошле године, Институт за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду. Мерено је присуство 23 хемијска елемента и утврђено да су само бакар и никл повремено прелазили максимално дозвољене тачке, прописане Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја из 2012. године.

Акумулација на Западној Морави узводно од Чачка подигнута је 1953. године, дугачка је 9.325 метара, с површином од једног и по квадратног километра. Река је преграђена бетонском браном висине 32 метра, највећа дубина језера сада је 12 метара (непосредно испод бране), ширина 272 метра, и леви ток је у великој мери већ оплићао и зарастао. У почетном стању, иначе, дубина језера била је 25 метара.

У тренутку стварања вештачког језера његова укупна запремина достизала је 18 милиона кубика. Нешто мања (15,4 милиона кубика) била је корисна запремина, а она обухвата воду која се може употребити у производњи струје у ХЕ „Међувршје”. Процес засипања је и даље присутан, истина нешто успорен, и тренутно се као акумулација може подразумевати само део корита реке око 500 метара узводно од бране. И простор непосредно уз уставу.

Две значајне последице еутрофизације, односно повећања органске продуктивности у језеру, јесу развој планктонске заједнице и зарастање воденом вегетацијом. Природњаци су утврдили да у језеру и приобаљу расте чак 513 биљних врста чији се одумрли материјал таложи, и трулећи производи амонијак и сулфиде.

Горан Марковић, ванредни професор Агрономског факултета у Чачку, сматра да је могућно применити и биолошке методе за успоравање тог процеса.

– Пример за то је употреба одређених рибљих врста као облик борбе против превисоке бројности алги и великих количина отпадних материја. У ту сврху могу се користити прехрамбена својства врста из других вода којима је планктон главна храна, као што су бели и сиви толстолобик. И други биљоједи, бели амур рецимо, могу да буду корисни у чишћењу језера – каже др Марковић за „Политику”.

Он подсећа да неке животиње са филтрационим типом исхране, као природни пречистачи, ослобађају воду од присутних честица. То првенствено важи за планктонске рачиће и шкољке. Забележено је, пре више деценија, да су у Учинској акумулацији, у Русији, две фамилије шкољки издвајале из воде од 1.610 до 4.700 тона органског материјала годишње. Исфилтриране материје коришћене су, делимично, за исхрану шкољки, док је остатак депонован у наслагама дна, што је знатно успорило еутрофију тог језера.

Гвозден Оташевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.