Среда, 18.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чему живот ако треба да трпимо и патимо

„Лично нећу критиковати ни Вучића ни Дачића, али критикујем погрешну политику стезања каиша. Ко год да је спроводи, нема шансу да Србију покрене. Та политика ће Србију држати у дуготрајној рецесији и са све мањим платама и пензијама. Ја сам за то да се људи позову на жртву и да трпе ако то има смисла, али нико нема право да од народа тражи бесмислене жртве. Три владе су спроводиле политику стезања каиша и све три нису успеле, четврта то треба да напусти”, каже Млађан Динкић, лидер Уједињених региона Србије, у разговору за „Политику“, одговарајући на питање да ли, кад варнице шаље према Дачићу, не и према Вучићу, рачуна на евентуалну коалицију с напредњацима.

Упитан да ли би са Дачићем (који је средином прошле године одлучио да за УРС нема места у влади) поново ушао у владу одговорио је: „Не женим се после избора па да бирам с ким ћу, него ћемо разговарати о програму, идејама иономе што треба урадити. Никада не бих учествовао у влади која би задржала политику штедње и стезања каиша јер та политика значи приближавање Србије босанском сценарију.”

Динкић мисли да се не треба поигравати социјалним проблемима Србије, јер ће људи ако не буду имали више посла, ако не буду могли више да зараде и од тога нормално живе, поставити себи питање које и он  поставља: „Чему тај један једини живот служи, ако треба да трпимо и да патимо. Онда нема смисла ни бављење политиком, а камоли учешће у некој влади.”

Поједини истраживачи јавног мњења тренутно УРС-у дају од 2,8 до 3,5 одсто и углавном не верују да ћете прећи цензус.

„По нашим истраживањима ми смо сигурно у парламенту. С друге стране, ни на једним изборима нису нас видели изнад цензуса, а три пута смо самостално изашли на изборе и ушли у парламент. Имамо добар програм и убеђен сам да ће наша идеја победити на овим изборима.

Откуд вам уопште идеја да критикујете стезање каиша, а годинама вас прозивају да је под вашом палицом дошло до тога да су многи и буквално морали да стежу каиш, у време реформе банкарског система, после 2001?

Реформа банкарског система се показала као најуспешнија реформа коју је Србија уопште извела у последњих 14 година. За разлику од пропалих државних банака, из којих људи нису могли ни штедњу да подигну, ја сам тада, као гувернер, људима вратио стару девизну штедњу. Око милион људи је добило назад свој новац. А с друге стране, тада су направљене озбиљне банке и успостављена контрола банкарског сектора од стране централне банке. Критиковали су ме за довођење страних банака, а ево сад се испоставило, од када централну банку не водим ни ја ни моји сарадници, да су пропале све домаће банке, и Развојна банка Војводине и Универзал банка и Привредна банка Београд и Агробанка. Очито је та критика била политичка, а не аргументована.

Многи сматрају да сте док сте били на власти спроводили погубну економску политику. Како ћете грађане сада убедити у супротно?

Истина је обрнута. Захваљујући подстицајима које смо увели српски извоз је удвостручен за последње четири године, јер смо помогли да фабрике у Србији изграде  „Фијат”, „Горење”, „Континентал” и још две стотине страних и домаћих компанија. Дакле, подстицаје треба не само задржати него их и појачати. С друге стране, треба да помогнемо домаћој привреди. Против сам свих оних који у последњих шест месеци говоре да треба укинути Фонд за развој и СИЕПА. Па ниједна земља у свету није укинула развојне институције, посебно у условима кризе.

Ту се ипак намеће питање – одакле новац за инвестиције?

Буџет за омогућавање инвестиција које су извозно оријентисане три пута је мањи од буџета за Железницу и богами озбиљно мањи од буџета за РТС. За то се у претходним годинама максимално издвајало пет милијарди динара, а на један динар који се да инвеститору да би изградио фабрику и запослио људе, седам динара се врати у буџет, кроз порез и доприносе на плате тих запослених. Није бацање пара подстицање инвестиција у привреду и пољопривреду. Треба уштедети на бирократији и трошковима камата на скупе кредите. Ми предлажемо да се Србија превремено раздужи, да постанемо независни и од ММФ-а и од светског финансијског тржишта. То сам предлагао још у мају прошле године.

Зашто то тада није прошло?

Нису били тада спремни да то прихвате, јер то није популарно. Моји коалициони партнери рекли су да народ неће видети која је корист од отплате кредита. Одговорио сам им да ће видети, јер ћемо, када отплатимо две и по милијарде евра скупих кредита, на каматама уштедети 500 милина евра. Тако ћемо отворити простор да се плате и пензије повећају, као и инвестиције у привреду и пољопривреду.

Изјавили сте да је СНС добро водио спољну политику и борбу против корупције, али да ништа није урадио у привреди?

То је и сам СНС признао кад је Синиша Мали изјавио да Саша Радуловић ништа није урадио за српску привреду. С тим што сам ја одмах рекаода је Радуловић велика грешка, а они су то признали тек када је он дао оставку.

Утисак је да вас је погодило то што нисте успели да се договорите са Тадићем. Да ли бисте до нове владе лакше дошли да сте у коалицији са НДС-ом?

Видећемо, на крају, како ће они проћи, а како ми. Циљ нам је да наша идеја победи и да народ то прихвати. Ако се то деси, ја ћу се осећати као победник избора, без обзира на резултат сопствене странке.

--------------------------------------------

Спасића једва познајем

Објављено је да је ваш кум Младен Спасић спречавао истрагу о Шарићевом нарко-клану. Имале ли ви нека сазнања о томе?

Он није мој кум. То је апсолутна неистина. Младена Спасића једва да познајем. Једина веза између нас јесте то што је ишао у исту гимназију, Девету београдску, као и ја. Нисмо чак били ни у истом одељењу. У животу сам га само неколико пута видео, и то само на појединим састанцима. Појма немам о Шарићу, никада га нисам видео нити чуо, о њему сам први пут чуо из новина.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.