Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Држава не да хотел „Београд”

Хотел „Београд” деценијама чека на законитог газду

Враћање одузете имовине у Србији запело је код престоничког хотела „Београд” и суд ће по свему судећи морати да пресече коме припада. Бившим власницима, како тврди Агенција за реституцију или пак „Железницама Србије”, како сматра Министарство финансија?

Министарство финансија, као другостепена инстанца, недавно је по други пут поништило решење о враћању хотела Јелени Марковић, кћерки Владимира Ђорђевића. Њен отац, иначе један од првих доктора економије код нас, почетком прошлог века одлучио је да надомак железничке станице, изгради хотел који ће понети име престонице. Намена му од тада није мењана, али власништво јесте.

Кључно за враћање имовине Ђорђевићевој наследници јесте да ли је хотел њеном оцу одузет као физичком лицу или је национализован као имовина предузећа. Јер, у овом другом случају, према Закону о враћању одузете имовине и обештећењу – наследницима одузетих предузећа имовина неће бити враћена.

Без обзира на то што је Агенција за реституцију неспорно утврдила да је зграда хотела „Београд” одузета од физичког лица које је у тренутку национализације било власник, Министарство финансија сматра да је одлука о враћању заснована на непотпуним чињеницама, чиме је учињена повреда правила поступка и погрешна примена материјалног права.

Прво, за Министарство финансија је спорна легитимација Јелене Марковић, односно, по њима, не постоји довољно доказа да је она наследница. Друго, није ваљано утврђено да је хотел њеном оцу одузет као физичком лицу.

Међутим, и под претпоставком да су ова два услова испуњена питање је да ли би Министарство финансија пристало да хотел буде враћен бившим власницима, јер оно ову непокретност третира као приватну својину „Железница Србије”. У таквом режиму својине сигурно не би могао да буде враћен у руке бившим власницима.

У образложењу Министарства финансија наведено је да је хотел „уложен у капитал подржављеног предузећа – друштва „Железнице Србије ад”. Основни капитал друштва представља основни капитал јединог акционара друштва и то Републике Србије, која је акционар са 100 одсто основног капитал и као такав хотел „Београд” је унет у пословне књиге „Железница Србије”. Улагањем предметне непокретности у капитал предузећа извршено је њено преношење из државне својине Републике Србије у приватну својину јавног предузећа.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, каже да се из овог става Министарства финансија закључује да је хотел приватна својина „Железница Србије”.

– Мислим да би Министарство финансија било искреније да је рекло нећемо да вратимо тај хотел, него да у свом решењу наводи да су „Железнице Србије” приватизоване. Волео бих да знам када се то догодило – пита Секулић.

И према мишљењу Милета Антића, координатора Мреже за реституцију оваква одлука Министарства финансија доводи у питање реституцију.

– На заобилазни начин успоставља се приватна партијска својина предузећа. Иако је Агенција за реституцију неспорно утврдила ко је био власник и ко је наследник Министарство финансија тражи да Јелена Марковић докаже да је кћерка свога оца. Она је то већ на суду доказала, али то очигледно није довољно. Министарство финансија наводи да су „Железнице Србије” подржављено предузеће, само не знам када су биле приватне. И још плус уз то тврде да је хотел приватна својина „Железница Србије” – наводи Антић.

Одговоре на сва ова питања и разјашњење дилеме потражили смо и од Министарства финансија, али нико нам већ данима не одговара на наша питања.

Професор Златко Стефановић, ректор Универзитета „Унион” објашњава да је с преласком „железница” као јавног предузећа у акционарско друштво, без обзира што му је једини акционар држава, и имовина променила статус.

– „Железница” је овај хотел унела у свој капитал, јер је одлука о промени правне форме јавног предузећа „Железница Србије” у форму акционарског друштва донета пре него што је усвојен закон о враћању одузете имовине и обештећењу – наводи Стефановић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.