У понедељак последњи рок за дедовину

Агенцији за реституцију поднето је више од 52.000 захтева, а бивши власници, њихови наследници и правни следбеници могу да поднесу захтеве све до понедељка 3. марта.

Највише захтева за повраћај имовине, око 21.000, до сада је поднето на подручју Новог Сада. У Београду је поднето око 15.000, у Крагујевцу око 10.000, док је мањи број захтева поднет у Нишу – 6.600.

До сада је враћено 1.910 објеката (зграда, стамбено-пословног простора и станова), укупне површине од око 122.000 квадратних метара.

Највише пословних и стамбених објеката враћено је у београдским општинама Стари град и Врачар – више од 700.

Враћено је и око 220.223 квадратна метра неизграђеног градског грађевинског земљишта, око 1.500 хектара шума и шумског земљишта, 1.500 хектара пољопривредног земљишта.

На територији Војводине враћено је 520 хектара пољопривредног земљишта.

По подацима Агенције за реституцију, у Бечеју је враћено 200 хектара пољопривредног земљишта, у Новом Саду 143 објекта (зграда, пословних простора, станова, пословно-стамбеног простора), 10 хектара шума и шумског земљишта, 40 ари пољопривредног земљишта и 24.000 квадратних метара неизграђеног градског грађевинског земљишта.

Агенција је до сада донела више од 9.100 првостепених одлука о враћању одузете имовине и 80 одсто је правоснажно, али је Министарство финансија као другостепени орган поништило нека решења о враћању као што су хотели „Сплендид” и „Београд”, земљишта ПИК Бечеј…

Страхиња Секулић, директор Агенције каже да је у тим случајевима бирократија демонстрирала моћ и на неки начин се ставила на страну јачег, односно „Железница Србије”, Агенције за приватизацију…

– Цркви је враћено земљиште из комасације. Пошто код враћања имовине Цркве не постоји другостепени орган, ишло се директно на суд и он је потврдио такву одлуку. Значи бивши власници ће добити спор на суду, јер је већ по таквом питању одлучивао. Уместо да Министарство финансија искористи аргументацију суда оно тера своју причу. Ако се овако буде радила реституција трајаће сто година. То је бирократско понашање и баш њих брига да ли ће неко добити имовину сада или за две до три године – каже Страхиња Секулић.

Од Министарства финансија нисмо добили коментар.

М. Авакумовић