Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обами везане руке

Барак Обама тражи да се новоприспела руска војска повуче са Крима (Фото Бета)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Кад је Обама у петак поручио да би војна агресија Русије на Украјину „имала цену”, ни 24 сата после тога, на Крим су приспеле руске трупе, чиме је постало више него очигледно да је амерички председник претио празном пушком.

У суботу поподне Обама је чак 90 минута телефонски конферисао са Путином о Украјини, а према званичном опису тог разговора који је достављен за медијску употребу, тај дијалог је био напет. Са америчке стране је указано да је реч о недвосмисленом кршењу украјинског суверенитета и територијалног интегритета, кршењу међународног права, обавеза Русије из Повеље УН, па чак и билатералног споразума са Украјином из 1997, као и непоштовању Будимпештанског меморандума којим се Украјина одрекла нуклеарног оружја, да би заузврат од Москве добила гаранције о неповредивости својих граница.

Обама је затим затражио да се новоприспела руска војска повуче, као и да се Русија уздржи од мешања у унутрашње ствари Украјине. Пренео је саговорнику да САД уважавају дубоке историјске везе Русије и Украјине и потребу да се заштите права руске мањине, али да је начин да се то постигне договарање са украјинском владом, као и слање међународних посматрача под покровитељством Уједињених нација.

Није обелодањено шта је на све ово одговорио Путин. Код куће, Обама је и с лева и с десна суочен са притисцима да према руском лидеру буде „чвршћи”, али је очигледно да у томе има мало опција.

У Белој кући је већ заседао Савет за националну безбедност, а међу мерама које се помињу је Обамино одустајање од пута на јунски самит Г-8 у Сочију, па чак и избацивање Русије из овог клуба, одлагање преговора о трговинском споразуму, слање америчке флоте у регион...

Обама је, како указују овдашњи аналитичари, суочен са сличном кризом са којом се 2008. носио његов претходник Џорџ Буш, када је Русија упала у Грузију и од ње практично одвојила покрајине Абхазију и Јужну Осетију. Упркос оштрим вербалним осудама, САД тада нису биле спремне да ризикују ескалацију.

То очигледно нису ни сада. Америка је исцрпљена ратовима – онај у Авганистану у којем је још од 2001. још није приведен крају, а Обама је већ у неколико случајева (последњи је био у Сирији), показао да нема апетита за војне интервенције.

Од онога што му предлажу, мало шта ће одвратити Путина да руске интересе у Украјини, а поготово на Криму, заштити по свом рецепту: стварањем стања „замрзнутог конфликта”, можда не директним одвајањем тог полуострва које је до 1954. било део Русије, али свакако везивањем украјинског истока за Русију.

Суспендовање Москве из Г-8 Путина не би много потресло, ускраћивање виза њему, породици и руском врху такође би био само симболичан чин, трговинске санкције би морале да буду координиране са ЕУ која за то неће бити спремна, суспендовање сарадње Русије са НАТО такође не би имало практичног значаја.

Од војних мера, помиње се обнова програма ракетне одбране, оних делова од којих се као уступак одустало током „ресетовања” односа са Москвом. То би био озбиљан потез, па и радикалан закрет, али политички ризичан и финансијски скуп.

Извесно је такође и да ће погоршавање односа са Русијом утицати на друге криза у којима је Вашингтону неопходна сарадња Москве, као што су сиријска и она са Ираном. Русија је, такође, чланица Савета безбедности са правом вета, где може да блокира међународну легализацију неких америчких потеза.

Због свега тога, криза у Украјини, упркос америчким демантијима, јесте једна озбиљна партија геополитичког шаха, у којој, како показују догађаји у последња три месеца, играчи ипак играју игру „нултог збира”: оно што је добитак једног, аутоматски је губитак другог. А партија ће потрајати...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.