Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ни директор „Железница” не путује возом

Каква пруге такве и брзине возова (Фото Д. Јевремовић)

На састанак са запосленима на железничкој станици у Краљеву Драгољуб Симоновић, директор „Железница Србије”, стигао је аутомобилом. Са пола сата закашњења. Да је из Београда кренуо возом, као својим превозним средством, како је сам признао, дошао би са вишесатним закашњењем. И човек се учтиво извинио својим радницима што су га чекали пола сата дуже. Гужва на Ибарској магистрали.

То је један део ове приче.

Други део је план Симоновића да у наредна два месеца обиђе све железничке чворове и велики број станица, поразговара са радницима, чује њихове проблеме и предочи им планове предузећа. Браво. То је, између осталог посао, нашег првог железничара – да се на лицу места, а не из кабинета у Немањиној улици у Београду, упозна са пругама, возним парком, оспособљеношћу радника...

Очекивало би се да до свих железничких испостава допутује возом. Већ на првој станици признао да је оно због чека његове услуге избегава ко год може иако је јевтинији од свих других видова саобраћаја – железница нам је потпуно непоуздана. Другим речима, поручио је грађанима да возом путују само докони људи челичних живаца, јер се никада не зна колико ће воз путовати од једне до друге тачке. До Бара и по два дана.

И прича број три, без које претходне две губе свој значај, гласи – просечна брзина возова на пругама у Србији је 42 километра на сат. У последњих годину и нешто уведено је 300 деоница, дужине 400 километара, на којима је обавезна лагана вожња од највише 10 километара на сат.

Шта вреди што је Симоновић на првој станици у Крагујевцу најавио да ће у модернизацију железнице бити уложено 1,4 милијарде евра. Похвалио се и да ће у наредних шест-седам месеци стићи 21 електромоторни воз, а до краја следеће године ово предузеће би требало да има 60 нових возова наручених од швајцарског „Штадлера” и руског „Метровагонмаш”. То су машине које могу да развију и више од 120 километара на сат. Да, али не на нашим, већ европским пругама на којима се путници возе нешто спорије него авионима.

Ти нови возови, када нам стигну и за које смо дали силне милионе евра, на само три одсто од 1.768 километара магистралног дела пруга моћи ће да иду брже од 100 километара на сат. Уосталом када је летос једна нова гарнитура возова из Русије требало да замени шинобус који саобраћа на релацији Суботица–Сента–Кикинда, испоставило се да то није могуће. Јер на делу пруге између Бикова и Орома воз не сме да иде брже од 30 километара на сат, а руски воз не сме да вози спорије од 50, јер може да се поквари.

Симоновић је на следећој станици у Краљеву обећао да ће на коридорима 10 и 11 возови ускоро имати брзине и веће од 120 километара на час.

Зато најпре треба модернизовати пруге кроз Србију за шта је потребно око 4,5 милијарди евра, а за те радове треба седам година.

Али директор овог јавног предузећа је већ на следећим одредишту у Великој Плани, обећао да ускоро почиње ремонт пруге Велика Плана – Мала Крсна, која ће се радити из руског кредита. Уговор о ремонту шест деоница на Коридору 10 са руским партнерима „Железнице Србије” коначно потписују 6. марта. И када из овог руског кредита, на чију реализацији се чека скоро четири године, буде модернизован Коридор 10 и ремонтована барска пруга, укинуте лагане вожње и враћене на пројектоване брзине можда и директор железнице седне у воз када крене да по Србији обилази железничаре.

До тада ће се возити аутомобилима, на које „Железнице Србије” ионако немилице троше паре. И сам Симоновић је када је дошао на чело овог јавног предузећа, које важи за највећег губиташа, изашао са податком да је за бензин 2012. године потрошено 100 милиона динара, да ту потрошњу нико није контролисао и да се пуно крало на гориву.

Видевши да има вишка аутомобила тражио је да „Железнице” продају 103 службена аутомобила, што је и учињено, а 23 луксузна возила је склонио на посебан плац, јер су возачи имали обичај да током радног времена истакну такси таблу и таксирају службеним аутомобилом „Железница Србије”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.