Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Музеј „Николе Тесле” остаје без зграде

(Фото Ж. Јовановић)

Међу потраживањима за повраћај имовине одузете после Другог светског рата, при самом истеку рока, стигла је и пријава наследника индустријалца Ђорђа Генчића, министра унутрашњих послова у време Александра Обреновића и вође Мајског преврата, са захтевом да им се врати здање у Крунској улици у Београду коме се налази Музеј „Николе Тесле”. Тако да ће будућа градска влада осим о пресељењу урне научника морати да потражи и нову адресу за његов музеј.

За Агенцију за реституцију, овај предмет  је правно „чист” и не би требало да постоје сметње за враћање Генчићеве породичне куће – која је двадесетих година прошлог века подигнута према пројекту чувеног архитекте Драгише Брашована.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, очекује да би процес могао да буде завршен за око шест месеци, али под условом да сва документација буде исправна и да се град не противи. Мада он тако нешто не очекује, јер је београдска управа према његовом досадашњем искуству увек имала конструктиван став.

 Како незванично сазнајемо, увелико се разматра могућност за проналажење нове локације за музеј уз који би се налазио и научни парк, јер је Генчићева вила била само привремена адреса Теслине заоставштине и сећања на научника.

Иначе, рок за подношење захтева за враћање одузете имовине истекао је у поноћ 3. марта. Према првим подацима поднето је 70.200 захтева. Тај број није коначан, јер у Агенцију за реституцију нису стигли подаци из свих 150 пошта у Србији.

– Очекујемо да коначан број буде увећан за још две до три хиљаде. За две недеље ћемо изаћи са тачним податком колико је укупно захтева предато и колико чега грађани потражују. Број поднетих захтева јесте донекле премашио очекивања, али мислим да их је пуно непотпуних и да су поднети тек реда ради – сматра Секулић.

Док се Агенција за реституцију није надала оволиком одзиву бивших власника и њихових наследника Мрежа за реституцију је очекивала да их буде више. Њен координатор, Миле Антића, каже да број пријављених потраживања чини тек пет одсто оних којима је одузета имовина.

– То најбоље илуструје податак према коме је само у једном дану 26. децембра 1958. године одузета имовина од 42.000 људи на београдској општини Звездара – наводи Антић.

Он ипак каже да се и не очекује враћање све имовине. Ниједна држава то није урадила. За пример узима Чешку која је овај процес спровела пре две деценије и вратила мање од 20 одсто одузете непокретности. Иако смо последња земља која реституцију није спровела и која је највише одуговлачила исправљање болне неправде код нас ће тај резултат бити још лошији.

Директор Агенције за реституцију обећава да ће враћање имовине у натури бити окончано за годину и по дана. Уколико буде измењен Закон о враћању имовине и обештећењу у смислу увођења супституције, односно заменске реституције за пољопривредно и шумско земљиште тај процес би био продужен за још годину и по дана.

Кад је реч о имовини која не може физички да буде враћена наследницима следи обештећење путем обвезница на 15 година. Оне ће се издавати од следеће године, а доћи ће на наплату 2030. године.

Тек када се сабере шта се потражује и када влада утврди коефицијенте знаће се колико ће износити обештећење. Али оно по свему судећи неће бити веће од 10 одсто вредности некретнине, а законом је прописано да максимални износ обештећења по одузетој непокретности не може да пређе пола милиона евра.

Секулић каже да је две милијарде евра максималан износ који држава може да издвоји за реституцију.

– Наравно, држава ће оцењивати своје капацитете и у новчаном смислу. У сваком случају један од основних задатака овог закона је и очување макроекономске стабилности земље. Свака одлука и Агенције и државе биће у складу с тиме – каже Секулић.

 Миле Антић каже да управо због тога треба увести супституцију како би реституција што мање оптеретила буџет, јер се показало да држава има довољно имовине којом лоше газдује.

Према његовим речима у Фонду за реституцију (у који је уплаћивано по пет одсто од сваке купопродаје у процесу приватизације) има свега 106 милиона евра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.