Понедељак, 04.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кери у Кијев донео милијарду долара

Амерички државни секретар Џон Кери одао општу жртвама кијевских протеста (Фото Ројтерс)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Шеф америчке дипломатије Џон Кери јуче је боравио у Кијеву, доневши новим украјинским властима, поред политичке подршке, и најаву поклона од милијарду долара, не додуше у готовини, већ у виду кредитних гаранција намењених пре свега олакшавању енергетске ситуације у земљи која пуца по свим шавовима.

Кери је досад највиши амерички функционер који је посетио Украјину и његова посета је у сваком погледу – па чак и у поменутим кредитним гаранцијама – симболична. Украјинске потребе су много веће, процене су да јој у овом моменту треба бар 20 милијарди, које би требало да дођу од Међународног монетарног фонда, уз америчку и подршку ЕУ.

САД ће, како су изјавили неименовани функционери из Керијеве пратње, пружити и техничку подршку украјинској централној банци и министарству финансија, као и помоћ у организовању избора заказаних за мај.

Амерички државни секретар наравно није посетио Крим, где по проценама Стејт департмента, Русија „учвршћује” своју контролу и доводи појачања. Покрети руских трупа одавде се прате веома помно, уз бриге да би Путин могао да нареди и офанзиву на Кијев.

Вашингтон и Москва су на супротним странама и кад је реч о статусу развлашћеног председника Виктора Јануковича: док се у Русији он и даље сматра легитимним председником (накнадно је саопштено да је он позвао руску војну помоћ да очувају ред и мир на Криму), дотле је амерички став да је он својим бекством изгубио право да влада.

У вези с њим, Кери је домаћинима обећао и помоћ у повраћају „украдене имовине”, мислећи притоме на корупционашки новац који је Јанукович пребацио у иностранство.

Поменуту милијарду долара тек треба да одобри Конгрес, али се сматра да у том погледу неће бити проблема, пошто у Вашингтону постоји политичко јединство око супротстављања Путину и помоћи Украјини.

Занимљиво је да ће добар део америчке новчане помоћи завршити у руским банака, које су највећи повериоци украјинских, али овде се на то само слеже раменима, јер „нема начина да се спречи”.

Званично, не одустаје се од предлога да се на Крим пошаљу међународни посматрачи и Русији тиме избије адут угрожености тамошњег руског становништва, али Москва на то не реагује.

Овде се увелико разрађују санкције против Русије, у настојању да се одржи претња да ће њена војна интервенција бити „скупа”. Оне се очекују до краја недеље, а неке од мера из тог пакета већ су ступиле на снагу. Тако је суспендована војна сарадња и отказани сви раније планирани билатерални састанци. Прекинути су и трговински преговори, а у најави је и забрана издавања виза и замрзавање имовине одабраних функционера „из ланца командовања”, као и одређених финансијских институција.

Из Вашингтона се апелује да се санкције координирају са европским савезницима, али је већ сада јасно да је тамошњи ентузијазам за трговинске казнене мере много мањи од америчког, с обзиром на то да су европске везе са Русијом много свестраније.

Док САД нису ни међу првих десет трговинских партнера Русије (размењују само око 40 милијарди годишње), ЕУ истовремено обрће око 460 милијарди, што значи да је њен потенцијал да Русији нашкоди много већи – али и да истовремено нашкоди и себи.

Обама ће, уз то, санкције морати да „прода” и америчком бизнису који је пустио корене у Русији. Тамо је друго по величини страно тржиште за „Пепси”, док велике послове имају и „Боинг”, „Џенерал моторс”, „Џон Дир” и „Проктор eнд Гембл”, док је „Ексон мобил”, највећа америчка нафтна компанија, партнер руског „Росњефта” у истраживањима на Балтичком мору.

Овде се такође рачуна и да ће против Русије радити „невидљива рука” финансијских тржишта, с обзиром на значајан степен интегрисаности руског финансијског система у светски, па се указује на прве резултате: пад вредности рубље и пад акција главне руске компаније, „Гаспрома”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.