Младе и данас привлачи Ђинђићева енергија

Поводом 11 година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке Зорана Ђинђића, председник Политичког савета ДС Драгољуб Мићуновић истиче да је Ђинђић био окренут модерности и да га је страшно болела заосталост Србије, као и њега уосталом, али  и да је био „човек за брзе одлуке и брза решења”.

Оцењујући да је Србија почела, на неки начин, да губи ту модерност и да се, нажалост, креће веома споро, Мићуновић каже: „Према томе, ако неко жели да из Ђинђићевог наслеђа извуче неку поуку, она би се састојала у овоме: будимо брзи у отварању према свету и реформисању свог друштва, да оно личи на модерни свет у којем постоји владавина народа, демократија, на свет у којем се поштују институције, у којем је владавина права кључ односа у једном друштву.”

Наш саговорник на данашњи дан не жели да анализира ко је и колико на актуелној политичкој сцени Србије наследио Ђинђићеве идеје, а штуро говори и кад је реч о актуелним препуцавањима између некадашњих и данашњих демократа, данас сврстаних у више редова.

Данас се у Београду у две колоне – шетњом коју у 11 сати предводи ЛДП и скупом Демократске странке на Тргу републике, где ће у 18 часова бити одржан завршни предизборни скуп те странке – обележава годишњица убиства премијера Зорана Ђинђића. Како то коментаришете?

Злочин који се одиграо дубоко је потресао Србију. И то је нешто што се не заборавља и, наравно, тај култ ће се доста дуго одржавати. Насиље, терор, завере – све је то нешто што оставља дубок траг у ткиву једног друштва. Остаје, наравно, да се анализира и ситуација у том друштву, намере које је тада Ђинђић имао, шта је тада могла да уради влада, шта је урадила, ко су били кочничари и који је био онај опасни миље око свега тога. То је сада задатак историчара, а успомена на Ђинђића ће живети врло дуго, с обзиром на то да је он био веома енергичан, веома модеран млад човек који је уливао оптимизам. И то је нешто ће нарочито млади свет врло, врло дуго импресионирати.

У позиву за окупљање, ДС наводи да је сећање на Ђинђића „подсећање на задатке које је пред нас поставио”. Који су то задаци?

Пре свега, потреба за друштвеним реформама. Данас се много говори о реформама, јуриша се у реформе, али се оне не дефинишу. Оно што је карактерисало политику ДС-а коју је Ђинђић спроводио било је да се реформе конкретизују. То су биле, пре свега, промене у политичком разумевању друштва, у ширењу слобода, у стварању институција, у једном окретању будућности, окретању Европи…Дакле, што је најважније, промене и институција и понашања и наравно економског живота. Све је то врло, врло конкретно. ДС је прва опозициона странка која је пласирала један модеран, проевропски програм на овом тлу. И тај програм је нешто што данас веома мали број људи оспорава. Зато је позивање ДС-а на своје корене нешто што је потпуно легитимно и истовремено, мислим, друштвено корисно, јер се онда враћамо на прави садржај реформи друштва, које треба да обухвате све сегменте.

Чедомир Јовановић, лидер Либерално-демократске партије, каже да смо земља без визије. Колико вас погађа таква оцена?

То је предизборна кампања. Има много визија. Ја нисам разумео ни његову визију, која је, рекао бих, врло једноставна, бизнисменска. Али не бих хтео да коментаришем. Свако има право да себе хвали, а да друге куди у предизборној кампањи.

С друге стране, Борис Тадић, лидер Нове демократске странке и бивши председник ДС, изјавио је да они који се такмиче за Зорановог наследника имају проблем са властитом аутентичношћу и каже да би Зоран био запањен тиме. Занима ме ваше мишљење о томе, с обзиром на то да Тадић, при томе, очигледно мисли на ДС?

Ја сад не бих хтео да анализирам ко је колико наследник. Зоран је био мој наследник. Како остали то замишљају – то је сада неважно. Али оно што је битно, и зато сам у ДС и даље, јесте да она наставља један континуитет политике са којом је започела. И у том погледу не бих никоме оспоравао право да се позива на њу, али, истовремено, не бих сматрао пристојним да се било ко дисквалификује у овој странци.

Кад је реч о дисквалификацији, Тадић, опет, препоручује вама и Види Огњеновић да сугеришете Драгану Ђиласу да прочита неку књигу из политичке теорије како би му се појаснило шта изговара. Истина, иду избори, али није ли то напад?

Не бих у овом тренутку употребио овај разговор, који је на известан начин везан за успомену на Ђинђића и одавање неке врсте поште Ђинђићу, за предизборна препуцавања. Поготову не на тај начин – ко је шта прочитао и ко шта треба да прочита.

Али, било је и напада с друге стране, па је Ђилас за Тадића рекао да, кад неко отпадне од ДС, логично је да је ослабљен политички и морално?

Ја сам пре неколико минута разговарао са Ђиласом. Он тврди да никада такву реченицу није изговорио, да је то потпуно измишљено и да служи у одређене сврхе. Дакле, он то демантује.

Тадић каже и да би се Ђинђић стидео Ђиласа, тврдећи, поводом спота ДС који се ових дана појављује на телевизији, да је ДС напустила мисију оних који су ту странку градили. Ви сте један од тих градитеља, па вас питам шта кажете с тим у вези?

Опет бих се вратио на то да ово није прилика да разговарамо о томе ко је наследник и ко би се више стидео или не. То је ствар предизборне кампање. А не знамо ко би се кога стидео. Најважније је да човек сам зна да ли да се стиди или не, односно да се понаша тако да не мора да се стиди. То је довољно. А сад, како ко кога процењује, то је ствар кампање и не бих то коментарисао.