среда, 16.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Делезу” не цвета посао

Након што је „Делез” у трећем кварталу прошле године забележио губитак од 191 милион евра у Србији, челници ове белгијске компаније саопштили су пре неколико дана у Бриселу, поводом објављивања финансијског извештаја за 2013, да се и даље суочавају са изазовима у пословању у нашој земљи.

На то је свакако утицао поменути губитак, али и то што, како су већ објаснили, економска ситуација у Србији није иста као када су 2011. године од „Делте” купили „Макси” за 932,5 милиона евра. Без обзира на то, управа „Делеза” у Србији тврди да настављају да послују овде и да не планирају да напусте наше тржиште.

Међутим, велики део некадашњег „Делта максија” у иностранству (у Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Бугарској) је продат. Пословање није ишло како је планирано, па су прошле године продали некадашњи „Делтин” бизнис у Албанији, потом у Црној Гори, а недавно и у Бугарској. Сада се спекулише да би могла да уследи и продаја „Максија” и „Темпа” и у Босни. У „Делезу” то демантују, мада треба подсетити да су исто одговарали „Политици” и у току прошле године када смо их питали да ли намеравају да напусте посао у Црној Гори.

– У овом тренутку не планирамо излазак са тржишта Босне и Херцеговине, већ радимо на оптимизацији пословања у циљу веће ефикасности. Не напуштамо овај регион, већ желимо да ојачамо лидерску позицију. Што се тиче тржишта Србије, оно остаје једно од стратешких – рекли су нам у „Делезовом” огранку у Србији.

Оно што је занимљиво у финансијском извештају „Делеза” је то да просечна бруто маржа за целу групу (за сва тржишта где послују у Европи и Америци) износи 24,2 одсто. А за регион југоисточне Европе, где је и Србија, просечна бруто маржа је 23,6 одсто. За разлику од других водећих трговаца који овде послују, „Делез” је на берзи, па такве податке мора да објављује јавно. Такође занимљива ставка у извештају „Делеза” је да им је у току 2013. године бивши власник „Делта максија” („Делта”) уплатио 22 милиона евра, што се у извештају води под категоријом заосталих неизмирених обавеза. Како сазнајемо, реч је о износу који је још приликом куповине 2011. године депонован на посебан наменски рачун и та средства су 2013. године ослобођена и враћена „Делезу”.

Што се тиче Србије, Белгијанци настављају са изградњом дистрибутивног центра у Старој Пазови, што је инвестиција вредна 50 милиона евра. Такође, наводи се у финансијском извештају, „Делез” је у Србији на крају 2012. године имао 363 објеката, а на крају 2013. године 381 радњу.

Коментари0
62c4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља