Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

На пеналима изгубљено 800 станова

Задужујемо се за станове, а због неажурности губимо „живе” паре (Фото А. Васиљевић)

За око тридесетак милиона евра, колико смо отприлике у протеклих пет година бацили на провизије банкама за одобрене, а неповучене кредите, могли смо рецимо да саградимо око 800 станова за најугроженију категорију становништва. То је тачно половина потребног новца за изградњу обећаних социјалних станова широм Србије. А да апсурд буде већи држава се управо за толику суму и задужила код Развојне банке Савета Европе да би обезбедила кров над главом за социјалне случајеве, а да при томе више од две године није повукла ни евро од тог зајма.

Србија је прошле године платила 7,9 милиона евра за пенале на 3,1 милијарду евра одобрених, али и неискоришћених међународних кредита. Мало? Много? Превише, јер смо тим новцем, чак и да је један једини евро у питању, платили наш јавашлук и неорганизованост. Тражимо зајмове, свет нам их одобри, углавном по веома повољним условима, а ми онда годинама оклевамо са њиховим трошењем, јер немамо готове пројекте, односно нисмо обавили све неопходне домаће задатке да би нам кредитори дали новац на услугу.  

Али у тренутку када је сваки динар у буџету важан и када се мањак у државној каси надокнађује опорезивањем плата професора и лекара бацање осам милиона евра годишње на пенале за неискоришћене паре дође као чист луксуз. Ових осам милиона евра, што је око милијарду динара, могло је на пример да растерети државну касу на име давања за пензионере који квартално примају по 4.000 динара. Од те суме је око 250.000 пензионера могло да прими помоћ.

Да у сваком министарству и јавном предузећу постоји особа која именом и презименом одговара за реализацију кредита данас вероватно не бисмо имали само трећину искоришћених пара и прегршт планираних, а не спроведених инвестиција. Јер како другачије објаснити да поједини зајмови чекају по осам или пет година да буду повучени. И под претпоставком да се на ратификацију позајмице у Скупштини потроши годину дана, и још толико изгуби на тендерску процедуру и годину за експропријацију и пројектовање опет се преспоро ради.

Док одобрене паре чекају нашег инвеститора мајке у дечјој Очној клиници у Београду спавају на столицама. Возови се крећу 30 километара на сат, спорије него у 19. веку. Транзит из Турске на путу ка централној Европи полако се преусмерава на Бугарску и Румунију, јер ми четири године нисмо у стању да искористимо кредит Европске банке за обнову и развој намењен изградњи аутопута од Ниша до бугарске границе. Осим што смо тој банци платили до сада 2,8 милиона евра пенала, милионе евра губимо и због ненаплаћених путарина и услуга транзитним путницима.

Шта тек рећи за кредит Светске банке намењен за изградњу колектора Велики Кривељ и рехабилитацију јаловишта, односно депоније отпадних материја које настају после ископавања руде у Рударско топионичарском басену Бор, који шест година чека на повлачење. Те паре су могле бити и трајно изгубљене да борд директора Светске банке није продужио трајање кредита до краја септембра 2015. године. У тренутку када је 2007. године одобрен овај кредит по преференцијалним условима, наша земља се због економске ситуације и наслеђа из деведесетих година налазила у групи најповлашћенијих земаља. Србија више није у тој групи и ако се преференцијална средства, са каматом испод пола процента и роком отплате 15 или 20 година не искористе, паре се враћају у банку и преусмеравају се у неку другу земљу из групе најповлашћенијих. То нису велика финансијска средства, која ће да повуку Србију напред, али десет милиона долара за еколошку заштиту загађене околине, више је него добродошло. 

Када се овако лако одричемо готово бесплатних кредита онда не чуди што тако равнодушно гледамо на издвајање од милион долара на неповучена средства из кинеског кредита за мост Земун–Борча или 1,6 милиона долара из такође кинеског кредита за „Костолац Б”. Иначе на кредите из ове земље плаћамо и најскупље пенале од 0,75 одсто (ЕБРД и немачка КфВ банка и влада Азербејџана наплаћују 0,50, а ИБРД Светске банке 0,25 одсто).

Љубодраг Савић, професор Економског факултета каже да би искоришћеност кредита била много ефикаснија када би за пројекте били задужени професионалци, који би их стручно водили од почетка до краја.

– У министарствима задуженим за њихово спровођење обично седе политички намештеници. Они то не умеју да раде. Осим тога понекад један кредит користи више министарстава па је тешко похватати све конце – наводи Савић.

Међународни кредитори, како каже, траже строго поштовање правила и процедура. А ми обично немамо спремне пројекте и ту настају проблеми.

– Наши министри би најрадије узели кредите који немају фиксну намену па да сами распоређују паре како и где они сматрају да је потребно. Зато и нису претерано ажурни код спровођена ових строго наменских кредита – наводи Савић.

Према његовом мишљењу не постоји нико одговорнији од министра здравља за петогодишње чекање на повлачење кредита од 150 милиона евра за обнову клиничких центара у ситуацији када нам је здравство у катастрофалној ситуацији.

Он не сматра да би повлачење свих одобрених кредита повећало јавни дуг. Напротив. Улагање у инфраструктуру је стварање нове вредности и оно, каже, може земљу само да повуче напред.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.