Понедељак, 30.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Венецијанци не одустају од независности

И истраживачи јавног мњења потврдили да би већина становника Венета гласала за независност

После (не)очекиваног успеха дигиталног референдума о отцепљењу регије Венето од Италије – на прошлонедељном плебисциту учествовало је безмало два и по милиона (73 одсто) бирача, а 89 одсто је гласало за независност – уследила је провера веродостојности података које су објавили организатори референдума.

Дневник „Република”, близак владајућем левом центру, који је до сада игнорисао венецијански плебисцит, ангажовао је водећи италијански институт за истраживање јавног мњења да спроведе анкету међу грађанима Венета и установи колики удео имају присталице независности. Резултати анкете, објављени минулог понедељка, донекле су потврдили сумње Рима да су организатори референдума у Венету преувеличали исход плебисцита у своју корист.

Анкета института који ужива поверење италијанске владе, међутим, шокирала је Рим. Према наводима емпиричара, 55 одсто Венецијанаца би гласало за самосталност на новом референдуму који би био спроведен у договору са централним властима у Риму и са Европском комисијом у Бриселу.

Стицајем околности, или с намером, иницијатори прошлонедељног референдума су безмало истовремено са објавом резултата анкете „Републике” саопштили италијанској јавности да су основали странку која ће у преговорима са Римом створити предуслове за мирно разграничење.

„Венеција си” је назив нове, сепаратистичке партије о којој се у регији Венето и широм Италије, међутим, говори као о странци националног јединства Венеције, с обзиром на то да су њени оснивачи чланови различитих италијанских политичких партија и покрета. Идеолошки шаролике чланове и присталице нове странке уједињује једино жеља за независношћу од Рима.

Ђанлука Бузато – иницијатор референдума, али и покретач прве кампање за оснивање нове венецијанске државе, наследнице Републике Венеције коју је 1797. расформирао Наполеон Бонапарта – тврди да ће Рим упркос демонстративном омаловажавању воље Венецијанаца морати да пристане на преговоре о независности нове венецијанске државе. Уз најаву да ће новооснована странка већ идуће недеље именовати преговарачки тим за стицање независности, Бузато је, међутим, рекао да ће се први разговори о томе водити у Бриселу.

„Наш циљ је да демократским путем стекнемо независност и зато ћемо тражити од Брисела да упути препоруку Риму да одобри спровођење новог референдума у складу са међународним законима и са одредбама Њујоршког пакта о праву народа на самоопредељење... Венецијанци су древни европски народ и имају пуно право на самоопредељење”, изјавио је Бузато на конференцији за штампу на којој је представљена нова странка.

„Република” је после вишенедељног прећуткивања венецијанског референдума, у време припреме, али и одржавања, уз ударну репортажу о резултатима анализе објавила и коментар у коме је упозорила да би отцепљење Венеције од Италије подстакло и отцепљење Фурланије и Јулијске крајине, територије између Удина и Трста. Регионалне власти у овој малој покрајини са једва милион становника најавиле су могућност да се прикључе Венету у случају отцепљења јер би у том случају били географски одвојени од италијанске матице.

Слична размишљања су у току и у Јужном Тиролу, у аутономној покрајини са већинским аустријским становништвом, која је после Првог светског рата припојена Италији. Јужни Тиролци кажу да би после Венета извесно дошло до сличног развоја ситуације у Ломбардији, чиме би била остварена географска одвојеност Тирола од Италије.

На питање „Политике” у телефонској анкети – како то да су регионални покрети за осамостаљење популарнији од својевремене иницијативе за проглашење самосталне Паданије, републике која би представљала италијански север – неколицина италијанских коментатора је одговорила: „Паданија није била ’опипљива’, а тиме ни примамљива за грађане који нису могли да се идентификују са неком државом источно или северно од реке По. Именима Републике Венеције, Ломбардије или Јулијске Венеције, међутим, буди се локални патриотизам.”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.