Вршачким масонима није враћена имовина

Вршац – Судија у Основном суду у Вршцу мр Весна Тодоровић одбила је тужбени захтев Слободнозидарске ложе „Аурора“ у Вршцу да се Република Србија и Културно-уметничко друштво „Лучафарул“ („Лучоноша“) обавежу да врате тужиоцу зграду од 347 квадратних метара на Тргу Николе Пашића 16 у Вршцу. Такође, масони се судском одлуком обавезују да туженима надокнаде трошкове парничког поступка.

У сасвим ретком тужбеном захтеву, о чему је „Политика“ писала крајем прошле године, наводи се да је „Аурора“, предосећајући опасност од надирућег фашизма, који није био наклоњен слободним зидарима, поклонила поменуту зграду Добротворној женској задрузи „Српкиња Вршчанка“. Након што су га потписали др Манe Будисављевић, лекар, и Владимир Филиповић, чиновник, у име Ложе дародавца, као и Милушка Матејић и Косара Југовић, у име поменуте задруге, даровни уговор је оверен 24. августа 1940. године.

Адвокат Маринел Војна наглашава уговорну обавезу да „обдарена задруга овај поклон прима са захвалношћу, и изјављује да ће овопредметну кућу, која сачињава предмет дара, чувати и поправљати тако да она буде увек у добром стању, те уколико дародавац, слободнозидарска ложа ’Аурора’, ма када у будућности буде поново отпочела рад, и њени чланови изјаве жељу да им се предмет дара врати, ово без икаквог изговора и у свако доба учини“.

Одмах после даровања, „Аурора“, у коју је прво светло унесено – што означава оснивање – 8. јуна 1905. године, одлучила је да се самоуспава, прекине рад, а убрзо је окупатор последњег старешину „Ауроре“ до Другог светског рата, када је имала 38 чланова, доктора Мана Будисављевића, једног од потписника уговора, протерао у Сремску Митровицу, где су га усташе 1942. године ухапсиле и стрељале на стратишту Дудик код Вуковара.

После рата, 5. августа 1947. године, власништво поменуте некретнине са Задруге је пренесено на Антифашистичко веће жена (АФЖ) и зграда је постала државна својина. Потом је прешла у друштвену својину, а сада је опет државна, у новом друштвеном уређењу.

Културна заједница Румуна у Вршцу „Петру Албу“ од јесени 1967. године обавља своје активности у спорној кући на Тргу Николе Пашића. Њен правни следбеник је поменути „Лучафарул“.

После 67 година сна, „Аурора“ је пробуђена, поновним уношењем светла. Наставила је рад 2007, а регистрована прошле године.

И док су тужиоци тврдили да имају право на повраћај поклоњене имовине, а заступници културно-уметничког друштва то оспоравали, тврдећи да „ова „Аурора“ нема никакву сличност с истоименом организацијом која је у прошлости деловала“, Републичко јавно правобранилаштво, Одељење у Зрењанину, које заступа тужену државу Србију, у одговору на тужбени захтев истакло је приговор „у првом реду, недостатка активне легитимације, која се не може доказати Статутом Удружења од 2013. године, нити решењем о упису у регистар удружења, такође из 2013. године“. „Дакле, није довољно да се оснује ново удружење које ће имати исти назив као и некадашње, које је ко зна кад угашено и престало да постоји, и претендовати на његову имовину“, део је одговора Правобранилаштва на тужбу, који је судија Весна Тодоровић имала на располагању приликом утврђивања чињеница и изрицања пресуде.

„Суд је оценио да даровни уговор, који је правни основ захтева тужиоца, није закључен под раскидним условом, односно услов који тужилац помиње у даровном уговору не представља ниједан од изузетака у којима се може побијати даровање...” Такође, у судској одлуци стоји и да је „у даровни уговор као воља уговорача унето да је поклон без терета и без противвредности, мада је некретнина, као предмет даровања, била оптерећена хипотеком уписаном у корист Трговачке и обртне банке из Новог Сада, на име зајма у износу од 20.000 динара, а даропримац је овај терет прихватио“.

Док је адвокат Милуцу Живков, заступник туженог КУД-а „Лучафарул“, задовољан судском одлуком, његов колега, заступник Слободнозидарске ложе „Аурора“ Маринел Војна рекао је за „Политику“ да ће на пресуду уложити жалбу.