Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хонорари за страначку касу

Јасна Матић (Фото Д. Јевремовић)

Хапшењем троје бивших директора и једног заменика Агенције за страна улагања и промоцију извоза јавност се уверила у оно о чему се до тада само спекулисало – да се у њој лепо живело и добро зарађивало, да је била место за удомљавање страначких кадрова и по свему судећи један од извора финансирања странке Г-17, а касније УРС.

Саша Радуловић, бивши министар привреде навео је да су запослени, који су примали плате од 130.000 динара, сваког месеца по 60.000 динара уплаћивали у „страначку касицу” што, како је рекао, тужилаштво треба да истражи и докаже.

Да ли је ово само почетак и да ли ће „случај СИЕПА“ бити први у низу афера из којих ће се видети оно што сви у теорији знају, а у пракси никада није доказано: да је „кичма“ корупције скривено финансирање партија из новчаника државних функционера који то никада не би постали да нису спремни да уђу у ту „игру“?

Сада у другим агенцијама и институцијама стрепе да ли ће почети истрага и код њих, јер верује се да је „мустра из СИЕПА“ заправо правило службе државних органа. 

Оно за шта полиција тврди да постоје докази јесте да су Јасна Матић, Весна Перић и Божидар Лаган склапали фиктивне ауторске уговоре запослених у СИЕПА са самом Агенцијом било за послове који нису обављени, или су накнадно склапани уговори да би се оправдале неке раније исплате. Тиме су оштетили буџет за 119 милиона динара.

Иако је бивши министар привреде рекао да друге агенције под надлежношћу овог министарства нису правиле фиктивне ауторске уговоре „Политикин” добро упућен извор међутим тврди да СИЕПА по овоме није усамљен случај, да су то радиле многе агенције и министарства наводећи пример МУП-а, који је после опомене државног ревизора укинуо ауторске уговоре и полицији увео бонусе.

Јавна је тајна да се мале плате запослених у министарствима надокнађују њиховим ангажовањем на појединим пројектима, чланством у разним комисијама… Главни разлог за постојање ових додатних плаћања, према тврдњама из УРС-а, јесу мале плате (од 38.000 динара) у Министарству привреде, због чега стручњаци не желе да раде у државној служби. То је уједно и објашњење што се квалитетни кадрови нису тукли за место у њему већ су радије одлазили у СИЕПА. Као и да су саветници министра финансија плаћани преко УНДП програма за подршку реформама на основу шестомесечног уговора од 17.000 долара.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, скреће пажњу да је на ове проблеме указивала Државна ревизорска институција у својим извештајима. Она је у завршним рачунима појединих локалних самоуправа открила да су запослени поред плата примали и хонораре.

Ипак, најупечатљивији утисак из хапшења бивших директора СИЕПА на њега оставља чињеница да држава нема механизме контроле рада и трошења пара у тој агенцији.

– Били смо сведоци информација које су процуриле из интерне преписке запослених у Агенцији, потом вербалног обрачуна двојице министара за привреду, подношења кривичних пријава тек након чега је уследила реакција полиције и тужилаштва. Имам утисак да немамо систем који може да контролише овакве ствари – каже Ненадић.

У време када је Динкића на месту министра привреде наследио Саша Радуловић сазнали смо да је Божидар Лаганин месечно примао 162.740 динара, односно 60.000 динара више него ресорни министар који му је надређен. Додуше Лаганин је на крају свог мандата примао тачно онолико колико је прописано Законом о максималним зарадама у јавном сектору, усвојеним 2012. године. Пре тога је његова месечна зарада износила 216.575 динара, колико је пријавио Агенцији за борбу против корупције.

Ограничење зарада и исплата бонуса нису се односили на остале службенике Агенције, јер се зараде запослених са виском стручном спремом крећу између 97.644 и 154.603 динара, док њихове колеге са факултетском дипломом у Министарству финансија, примају месечно од 31.196 динара до 50.481 динар.

Куриозитет је менаџерка за односе за јавношћу у СИЕПА, са средњом стручном спремом, која месечно прима 113.918 динара са истим коефицијентом 6,3 који је на пример идентичан коефицијентима саветника за прехрамбену индустрију и пољопривреду, са завршеним факултетом. Јавна је тајна да страначки чиновници имали једне, а они без њих, друге, знатно ниже плате. Отуда вероватно ова разлика.

Али, осим што су лепо зарађивали волели су и лепо да се проводе. За прославу Српске нове године у ресторану „Река” потрошили су 83.000 динара, али су то фактурисали као скуп за потребе Европске мреже предузетника, сазнали смо из електронске преписке службеника која је доспела у јавност.

Из мејлова смо такође обавештени да је крајем 2011. управа Агенције одлучила да „искористи своје законске могућности” и да свим својим запосленима додели бонусе – и то у мејлу са назнаком строго поверљиво. Будући да та назнака није довољна да заустави ширење информације у државној управи, један од чланова менаџмента агенције је „трачарама” запретио показном вежбом „одсецања прстију”.

Бонуси су дошли главе и функционеру Г-17 Бојану Кришту који је морао да поднесе оставку на место директора Аеродрома „Никола Тесла” пошто је откривено да је у јуну 2008. године примио 880.000 динара на име плате и „бонуса за успех фирме”.

Када се све сабере ову странку је потресало највише афера, а неки од њених чланова су завршили иза решетака. Првослав Давинић, министар одбране, ухапшен је због афера „сателит” и набавке војне опреме, али је касније ослобођен. Светлана Вукајловић је са места директорке РЗЗО оптужена за малверзације око вакцина због чије набавке је буџет оштећен за 1,6 милиона евра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.