Хоће ли се Вучић угледати на Тачеркин рецепт

Да ли би реформе, које је осамдесетих година прошлог века у Великој Британији спровела премијерка Маргарет Тачер, могле да буду узор будућем мандатару за састав владе Србије Александру Вучићу у лечењу наше економије, нарочито у сређивању прилика у веома неефикасном јавном сектору?

Ово питање отворио је економиста Михајло Рабреновић, професор Факултета за пословне студије, рекавши да су реформе „Челичне лејди” Тачер чувене, јер су њима постављени темељи нове политике која промовише државу као доброг домаћина, који са мање новца уради више.

– Код Британаца је јасно решено шта треба да остане у оквиру државе, а шта да се приватизује, а оно што је приватизовано није се препуштало хаосу, већ је држава установила регулаторно тело које поверава приватној компанији да се бави одређеним послом. Предузеће конкурише за посао, а онда добије лиценцу за одређени период. По његовом истеку учинак се преиспитује, па ако није добро радило, лиценцу ће следећи пут добити неко други – објаснио је Рабреновић, а пренео Танјуг.

Конкретно, потези „Челичне лејди” почивали су на приватизацији великих система и затварању непрофитабилних предузећа. Затим слободно тржиште, строго контролисање и сечу државних расхода, али и снижавање пореза и драстично смањивање моћи свих синдиката.

Да ли би тај рецепт дао ефекта у Србији?

–Не! – одговор је Горана Николића, економисте Института за европске студије, који не крије да је присталица државног интервенционизма у економији.

– Најпре зато што и даље трају спорења око тога да су њене реформе у Британији биле успешне и да ли су заиста донеле бољитак. Јер, повећао се јаз између богатих и сиромашних, а доходак обичног човека у Британији и у Америци није се значајније увећао од краја седамдесетих година прошлог века. То ми указује да нешто није у реду и да са тачеризмом треба бити обазрив – каже Николић.

Како додаје, други разлог због којег он сматра да не би требало олако срљати у усвајање британског модела је стање у којем се наша привреда налази.

– То би значило усвајање неолибералног концепта, сечу субвенција и државне заштите. Неконкурентне фирме би одмах пропале и имали бисмо хиљаде гладних. Све државе су субвенционисале и помагале своју привреду док се нису развиле. Од Немачке и Британије до Јапана. Лако је супериорнима да промовишу неолиберализам. Код нас би усвајање рецепта тачеризма значило самоубиство привреде – закључује Стевановић.

Међутим, Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште и саветник бившег министра привреде Саше Радуловића, никада није крио да је либерал и не мисли исто.

– Те реформе су биле добре за Британију и она је данас због тога веома отпорна на кризу. Али, предуслов за њих су јаке институције које ми немамо. Видели смо шта се дешава када се овде ослободи тржиште и води лоша приватизација. Настану монополи – објашњава Стевановић.

Због тога, сматра он, реформе у стилу Маргарет Тачер код нас би биле могуће за десетак година, када направимо јаке институције.

– И још нешто, треба да прође ово време у којем се не цене индивидуализам и предузетништво. То је терет социјалистичког наслеђа. Британија није имала тај проблем – наводи он.

Како каже Стевановић, ми морамо постепено да се боримо на оба фронта: да настојимо да задржимо оне фирме које доносе профит, пустимо их да саме раде и тако стварамо конкурентну привреду, али и да имамо јаку социјалну државу.

– Ма колико били либерали, држава мора да брине о онима којима не иде добро. А свима понекад не иде добро – закључује Стевановић.

Ово није први пут да се британске реформе узимају за пример у Србији. На скупу који је Америчка привредна комора одржала у Београду прошле јесени, Александар Вучић је најавио реформе, што су медији пренели као тачеровски заокрет. Тада је најавио промену радног законодавства, пензионог система, пореза, Закона о планирању и изградњи, приватизацију предузећа и фудбалских клубова. Сведоци смо да сви ови потези нису повучени из много разлога. Сада су многи од њих поново најављени и очекују нову владу. И још нешто, Тачеркине реформе су довеле до таласа штрајкова у Британији и драстичног осипања политичке подршке њеној партији у више наврата. Да ли би наши политичари били спремни на то?

Стефан Деспотовић