Вршачки ватрогасац градитељ виолина

Вршац – Док је две-три године упорно трагао за тајнама грађења виолина, откривајући их најчешће посредством интернета, вршачки ватрогасац Жарко Трифунов (46) израђивао је намештај, „јер ми је обрада дрвета ишла од руке”. Када се осетио способним за хватање укоштац и са најзахтевнијим пословима на изради виолина, све слободно време и љубав посветио је новом хобију.

Открива нам да су му највише помогли текстови руских и енглеских стручњака, а нарочито упутства и резултати проучавања др Сергеја Муратова, познатог теоретичара. Жарко се одушевио његовим математичким прорачунима сваког дела виолине. Захваљујући тој чињеници, чак и у случају да дође до промене облика кутије, инструмент наставља да производи једнако квалитетне тонове.

– Годишње направим тек три-четири виолине и свака се разликује, има своје специфичности у односу на остале. Не свирам на овом инструменту, али сваку своју виолину могао бих да препознам, макар их у оркестру било стотину. Сваку виолину, пре него што је предам наручиоцу, моја ћерка Вања, ученица првог разреда Средње музичке школе у Вршцу, испроба и о њој да своје мишљење. Прву виолину купио сам јој у продавници, а убрзо сам јој сам направио другу, на којој вежба и свира – каже Жарко Трифунов, наглашавајући да су све тајне садржане у квалитету дрвета, прорачунима и умећу мајстора.

Вршачки ватрогасац Жарко Трифунов виолине гради и поправља већ десетак година. Ни једну једину оправку гудачког инструмента ђацима Музичке школе у Вршцу није наплатио, „а тако ће и убудуће бити, то је мој скроман допринос развоју младих талената”. И кад направи виолину, уступа је по цени тек толикој да исплати све скупљи материјал. Сопствени труд не рачуна, јер све то ради с љубављу. И алат за израду виолина направио је сам, јер је специфичан.

Вршачки Антонио Страдивари каже да је квалитет смреке за горњу плочу, које има и код нас, пресудан за божанствени звук виолине. За јавор, од кога се прави кутија виолине, тврди да најбољи на свету расте у Босни, па га и он набавља преко Дрине, као и већина великих и познатих светских произвођача гудачких инструмената. И поменути чувени, највећи мајстор у изради виолина свих времена, из Кремоне (1644–1737), прича се, знао је за квалитет дрвета у овим крајевима. А за добар прстохват најбољи је абонос, који набавља у Африци, јер је тврд и незаменљив у преношењу звука на тело виолине.

Наш саговорник каже да док ствара виолину, све док не постави жице и не повуче гудало по њима, не зна шта ће добити, без обзира на прорачуне и филигрански рад, у којем је и хиљадити део милиметра много важан. Илуструје нам примером једне своје виолине, која плени лепотом, „али њеним звуком нисам задовољан, па је ником и не нудим”.

–Некада су жице за виолину упредане од мачјих црева, али су их потиснуле челичне жице, не зато што су боље, него јер су многоструко јевтиније. Четири жице од мачјих црева коштају и више од 4.000 евра. Наравно, код нас ретко ко размишља о таквим жицама. Сећам се и да ми је, неоправдано, дуго требало да се осмелим да своје виолине дам неком стручњаку на оцењивање. Иначе, власници свих мојих виолина су у Србији. Знам поуздано, јер приликом преузимања инструмента од мене, власника замолим да ми јави све промене, каже вршачки Страдивари Жарко Трифунов, професионални ватрогасац.