Мартовско догађање народа

Тачно на мартовске иде, наш цезар је задобио подршку, а богами и љубав народа. Ући ће у сенат без личне гарде, окружен аплаузима. Ето што ти је историја. Чини се да сви имају поверења у Њега, чак и они који су гласали за друге. Човек од поверења Запада, посебно Немачке, мукотрпним радом је стекао поверење и нашег напаћеног, бомбардованог и покраденог народа. Шта значи личност! То о Европи и Косову су говорили и демократе и онај са Аконкагве, али обичан човек им није веровао. Сада, када Он говори и ради исто то, сви, или макар већина, му верују. Опет су се Србљи хомогенизовали, као млеко без афлатоксина, и сада је лако од њих правити разне производе. Сир за мишоловке, на пример. Улазимо у европску арену: Аве, Цезаре... Наставак ко зна, зна.

У марту смо готово стидљиво прославили петнаест година од наше славне победе над НАТО снагама. Победе, коју су за зеленим столом прогласили још једним косовским поразом. И то они који су нам од свих наших непријатеља најбољи пријатељи. И дан-данас умиремо од љубави према њима. Додуше, уз малу помоћ уранијума. Руси нам, на пример, никада нису пружили сличан разлог да их толико волимо. А зашто би нам и пружили кад им је Украјина ближа.

А што се тиче Украјине, Запад је бацио косовски бумеранг, који им се вратио и опалио Обаму у главу, тако да је почео да халуцинира, да му се привиђа непостојећи референдум Албанаца на Косову. Обећава да ће бранити Крим до последњег Украјинца. Ја бих му Нобелову награду за мир преиначио у награду за алхемију. Вероватно још није чуо да Крим бране српски четници. Ех, да је Дража имао Русе иза себе, Александар Карађорђевић би сада био на свом радном месту. Примао победнике избора и брижљиво учио српски, мада победник избора течно говори енглески.

Сад над светом лебди у овом марту сенка бога Марса, који се пренуо и сетио се шта му је у опису радног места. На нама је да изаберемо страну. Једини српски одговор мора бити: Може да бидне, али не мора да значи.

Шарић се предао пре 1. априла, а многима се тресу гаће, чак и онима којима су после избора спале. Хапшења се настављају, таблоиди пишу оптужнице, цене расту, а пензионери се моле пред иконом Кркобабића.

Железничке шине у Савамали се дижу, припрема се Београд на води, а припрема се и нова влада. Надамо се да неће бити на луку и води.