Среда, 08.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Штајнмајер: И ЕУ и Москва

Франк Валтер Штајнмајер (Фото Ројтерс)

Немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер изненадио је домаћу и светску јавност одговором на питање које од избијања украјинске кризе заокупља многе политичаре из ЕУ и изван ње: налаже ли новонастала ситуација чланицама ЕУ, кандидатима за приступ и  придруженим земљама, експлицитно сврставање на једну или на другу страну, по геслу или Москва или Брисел? Коме би требало дати примат – појединачним, националним, или заједничким економским и политичким интересима (ЕУ)?

Представљајући нову спољнополитичку оријентацију у оквиру дискусије са берлинским студентима, Штајнмајер је рекао: „Уместо да условљавамо сарадњу по принципу или ми (ЕУ) или они (Русија), поштоваћемо право наших партнера да одређују ниво односа и баланс политике према два центра моћи.” Штајнмајер је најавио и могућност успостављања регионалне сарадње која би подразумевала стварање заједничких тржишта ЕУ и појединих држава, без пожуривања да паралелно следе процесе евроинтеграција и да се под притиском припремају за чланство. 

Шеф дипломатије у коалиционој влади Ангеле Меркел рекао је да је покушај ЕУ да од Украјине изнуди да се определи за Москву или Брисел била велика грешка и да ће на нивоу министара спољних послова ЕУ бити припремљена нова тактика односа према појединим земљама, пре свега према оним на истоку Европе. При том је нагласио  да не говори само у име Берлина већ да је реч о иницијативи Вајмарског троугла – консултационог форума министара спољних послова Немачке, Француске и Пољске који од оснивања у 1991. години служи одређивању заједничких смерница спољне политике три земље. Уз Штајнмајера, дискусији су присуствовале ресорне колеге из Француске Лоран Фабијус и из Пољске Радослав Сикорски. Сва тројица су најавила да ће појединости иницијативе бити озваничене у завршној декларацији која је требало да буде представљена јуче, у немачком Вајмару.

                                                                            * * *

С обзиром на то да је иступ Штајнмајера уследио само дан после ванредног састанка представника министарства привреде и канцеларијата Ангеле Меркел, на коме је постигнут договор да влада неће ометати привредну сарадњу са Москвом, немачки медији су се окренули питању да ли Берлин ломи лед новог хладног рата, то јест како тамошњи коментатори кажу, буши рупе у зиду санкција пре него што је сазидан.

Канцеларка Ангел Меркел, наиме, довршила је прошлог викенда оно што су започели шефови најмоћнијих немачких концерна у јеку украјинске кризе. Одлуком да влада неће уложити вето на продају немачког нафтно-енергетског концерна ДЕА руском милијардеру Михаилу Фридману, ни кочити реализацију уговора о сарадњи немачког БАСФ концерна и руског „Гаспрома” подвукла је црту под ниво и обим санкција Москви – дајући до знања домаћој јавности и свету да санкције Русији не смеју представљати више од политичке симболике, да не смеју угрозити економске интересе Берлина.

Тиме су се наметнула, сажето речено, два питања. Прво, како је немогуће постало могуће? Друго, ко стоји иза немачког заокрета у држању према Русији и према земљама чији витални интереси налажу паралелне односе са Москвом и Бриселом?

Ново постављање немачке владе према Русији резултат је притисака са „Мајдана у Берлину”, сликовито је указано „Политици” у Берлину. У немачкој престоници, наравно, није било масовних демонстрација, ничега што би уопште подсећало на револте маса у Кијеву. Међутим, реакције водећих привредника који су се успротивили завођењу санкција Москви – у сопственом интересу – али и збир многобројних анкета међу становништвом показали су канцеларки и њеном кабинету да је ђаво однео шалу. У свим анализама, испитаници су се убедљивом већином изјаснили против заоштравања односа са Москвом и против ултиматума кандидатима за придружење или приступ ЕУ.

Оба параметра – најпре одлука владе да не уложи вето на продају парадног и профитабилног нафтно-енергетског концерна ДЕА финансијском конзорцијуму из Луксембурга, који умножава руски капитал, а која се сматра и принципијелним ставом о будућем третману руско-немачке привредне сарадња, а потом и емпиријске анализе – имала су, сасвим извесно, одлучујући утицај на немачку канцеларку и на њен кабинет.

Гесло којег се Ангела Меркел годинама придржавала – чак и у јеку прошлогодишње изборне кампање за Бундестаг – чини се да припада прошлости. Подсећања ради, Меркелова је, колико до прошлог викенда, понављала: „Људи би требало да нама политичарима препусте да се бавимо политиком, јер ми далеко више знамо и разумемо од њих.”

--------------------------------------------------------------------------------- 

Руски олигарх на челу немачког концерна

Хамбуршки концерн ДЕА важио је до прошлог петка, уз француски „Тотал”, за најважнији немачки, али и један од најразгранатијих европских концерна за откривање и експлоатацију нафте и земног гаса. Уз истраживања у водама Балтичког мора и у немачким територијалним водама, концерн ДЕА је активан у Египту, у Великој Британији и у Данској, има концесије за експлоатацију у Либији и у Алжиру. Поред тога располаже мрежом бензинских пумпи, која је, међутим, десеткована почетком новом миленијума када је око 1.000 пумпи продато компанији „Шел”. Нови власник је луксембуршки инвестициони фонд „Летерван”, у већинском власништву руског милијардера Михаила Фридмана, а уговорена продајна сума износи 5,1 милијарду евра. На питање „Политике”, у одељењу концерна за односе са јавношћу истакнуто је да су преговори о купопродаји вођени још од 2013. године, мада је уговор потписан тек прошлог петка – два дана пре него што је влада у Берлину званично саопштила да неће улагати вето на пословну сарадњу Немачке и Русије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.