Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Милошевић између невиности и кривице

Слободан Милошевић никада није осуђен ни за једно кривично дело, ни у Србији ни у Хашком трибуналу. Његов одлазак у Хаг онемогућио је домаће правосуђе да настави започете истраге. Његова смрт у Хагу прекинула је суђење за ратне злочине пред трибуналом. Милошевић је умро невин, али у затворској ћелији.

Многи су били против „испоруке” бившег председника затвору „Схевенинген”, управо зато што су очекивали да Милошевићу суди српски суд. Међутим, све што је икада домаће правосуђе рекло о Милошевићевој кривици за злочине из деведесетих година прошлог века, написано је у пресуди оптуженима за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви.

У тој пресуди се наводи да су злочини извршени „по налогу оптуженог Слободана Милошевића, против кога је поступак раздвојен”. Чак се помиње да је Милошевић обезбедио војни хеликоптер којим су оптужени после атентата у Будви пребачени од војне касарне у Кумбору до аеродрома Лађевци код Краљева.

Када је 2003. године Специјално тужилаштво за организовани криминал подигло оптужницу, Милошевић је био други на листи оптужених, одмах после Милорада Улемека. На терет му је стављено убиство из ниских побуда, учињено подстрекавањем.

Милошевић је „друге подстрекавао из ниских побуда да изврше кривично дело убиства зато што је процењивао да поновно и појачано политичко ангажовање Вука Драшковића и Ивана Стамболића може угрозити његову будућу власт и политичку моћ”, наведено је у оптужници.

Међутим, поступак против Милошевића је раздвојен зато што се налазио у притвору у Хагу, а првостепено суђење у Београду окончано је у лето 2005. године осудом Милорада Улемека и још тројице саучесника на 40 година затвора.

Никада, међутим, против Милошевића није поведен кривични поступак који би га довео у везу са тешким злочином на Ибарској магистрали, октобра 1999. године, када су убијена четворица чланова Српског покрета обнове, иако је Вук Драшковић у својим изјавама недвосмислено указивао на то.

Можда објашњење треба тражити у чињеници да је овај злочин најпре био квалификован у тужилаштву као тешка саобраћајна несрећа, а не као убиство. Тек после промене власти, 2000. године, долази до преквалификације у тешко убиство, али ни тада на листи оптужених није било чак ни Улемека, који је најпре саслушан као сведок. Тек касније, када је Улемек био оптужен за убиство премијера Зорана Ђинђића, долази до промене оптужних аката и у случају Ибарске магистрале и у случају убиства Стамболића, па Улемек доспева на прво место листе оптужених за ове злочине, док је Милошевић на другом месту у случају „Стамболић” и „Будва”, али га нема у оптужници за четвороструко убиство на Ибарској магистрали.

За Милошевића није било могуће такозвано суђење у одсуству, јер није био недоступан државним органима, будући да се налазио у хашком притвору. Знало се где је, али је очигледно превагнуо интерес да му се суди за ратне злочине ван Србије, а не за ликвидације у Србији.

Зато треба подсетити због чега је Милошевић уопште био ухапшен 1. априла 2001. године, пре тачно 13 година. Вишедневна акција хапшења у вили у Толстојевој изведена је због истраге Окружног суда у Београду, у којој је Милошевић био окривљен због злоупотребе службеног положаја „тешке” 1,8 милијарди динара и око 200 милиона тадашњих немачких марака, на штету савезног и републичког буџета. Окривљени у том предмету били су и Михаљ Кертес, Никола Шаиновић и Јован Зебић, али се данас мало ко тога сећа. Тада је утврђено да је 36 милиона марака изнето на Кипар.

Против Милошевића је 2001. године вођена и истрага због откупа виле у Ужичкој 34 на Дедињу за 9.000 марака, али је тај поступак обустављен.

Када је суд Милошевићу крајем априла 2001. године продужио притвор за још два месеца, његови адвокати су као јемство понудили кућу у Толстојевој и већу суму новца, али је суд то одбио. Без сагласности Окружног суда, Милошевић је 28. јуна 2001. године из Окружног затвора одведен до хелиодрома на Бањици одакле је хеликоптером Државне безбедности пребачен до војног аеродрома у Тузли где га преузимају амерички војници, а холандски цивилни авион одвози га у Шевенинген.

Тек у лето 2003. године Специјално тужилаштво за организовани криминал подиже оптужницу за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви. Други злочини, за које се данас везује име Слободана Милошевића, остали су нерасветљени. Милошевић никада нигде није осуђен.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.