Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кроз лавиринт до грађевинске дозволе

Потребне године да би се прибавили сви папири чак и за изградњу магацина (Фото Л. Вулетић)

У Србији се на грађевинску дозволу чека у просеку 17 месеци и то у великој мери тера инвеститоре да улагања преселе тамо где ће ову услугу добити брже, лакше и јевтиније. Истина у неким нашим градовима дозвола се добије за неколико дана, а у неким протекне више од годину дана. Од чега то зависи? Од тога да ли су решени имовински односи, да ли постоји плански основ, који прецизно дефинише где, шта и како сме да гради, али често и од (само)воље администрације.

Чак и у идеалним условима, када је све ово испуњено, за изградњу магацина на подручју Београда према анализи стручњака Светске банке објављеној на листи Дуинг бизнис 2014. подаци нису оптимистични. Инвеститор мора да прође кроз 18 процедура и на то потроши 269 дана. Због тога је Србија по лакоћи добијања грађевинске дозволе међу 10 најгоре позиционираних земаља у свету.

Како су овако „идеални случајеви” реткост у пракси инвеститор пре него што крене у процедуру вађења дозвола мора да прође кроз много више мука. Према истраживања УСАИД пројекта за боље услове пословања, за неке типичне послове потребна су чак 52 административна корака у надлежности 20 институција јавних овлашћења (катастар, локална и републичка јавна предузећа, локалне самоуправе, дирекције за изградњу, Сектор за ванредне ситуације МУП-а...). Код неких од ових носилаца јавних овлашћења инвеститор мора три или четири пута да оде за различита документа (на пример, услови за израду пројекта, сагласност на пројекат, сагласност на прикључење на мрежу). Зато инвеститори не говоре о једној, грађевинској, дозволи, него о десетак различитих дозвола, садржаних у једној.

– Можда је највећи проблем што не постоји један орган који је задужен за ефикасност издавања грађевинских дозвола, већ се одговорност пребацује са једног на други, а инвеститори се често изгубе у хаосу различитих надлежности и доказа које морају да прикупе. Код нас није заживео принцип који постоји у већини уређених система, а то је да грађанин не треба да за један државни орган прибавља документацију која је у поседу другог. Управо на то инвеститорима оде пуно времена у овом поступку – каже Душан Васиљевић, директор тима за регулаторне реформе, УСАИД пројекта за боље услове пословања.

Можда инвеститори и не би морали да се обраћају свим јавним предузећима и по неколико пута да постоје планови детаљне регулације на које су сва јавна предузећа већ дала сагласност. Али они углавном не постоје, иако су рокови за њихово доношење одавно истекли.

– Будући да је Закон из 2009. поставио принцип да где нема одговарајућих планова нема ни изградње, недостатак планова представља велики проблем. Поједини планови не садрже елементе на основу којих се издаје локацијска дозвола, иако је то предвиђено законом, наводи Васиљевић.

Да ли ће нови закон то променити?

Наш саговорник уверава да Нацрт новог закона о планирању, пројектовању и изградњи садржи читав низ важних новина. Почев од класификације пројеката према степену сложености да би се за пројекте најнижег степена ризика предвидео мањи степен контроле... Предвиђено је веће ослањање на лиценциране инжењере уместо да запослени у управама недељама контролишу пројекте за шта нису надлежни, што све треба да допринесе скраћењу времена за добијање дозволе.

Ипак он замера што принцип јединственог шалтера, иако формално прихваћен, није доследно спроведен кроз Нацрт тако да је инвеститор у неким деловима поступка препуштен сам себи и пробијање кроз шуму администрације.

– Нацрт у доста делова треба ојачати тако што би се за сваку радњу коју треба да предузме неки носилац јавних овлашћења предвидело ко је одговоран, у ком року и које су санкције за непоступање у утврђеним роковима – додаје директор тима за регулаторне реформе УСАИД.

Он упозорава да ће нови закон, чак и ако буде идеално припремљен, дати ограничене резултате ако не буде праћен изменама секторских закона који утичу на издавање дозвола (закони о путевима, водама, енергетици), јер неки од ових секторских закона садрже одредбе које су у супротности са одредбама овог кровног Нацрта.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.