Крагујевачки УРС отпушта шесторо запослених

Крагујевац – Изузимајући СПО који се „провукао” уз напредњаке, ниједна друга странка на власти у Крагујевцу није прешла цензус на недавно одржаним ванредним парламентарним изборима. Та новонастала ситуација неће, међутим, много утицати на страначке активности ДСС-а и ЛДП-а, будући да огранци ових партија ни до сада нису добијали средства из београдских централа. На живот испод цензуса најтеже ће се, по свему судећи, привићи овдашњи регионалисти, чији је буџет на месечном нивоу износио око 700. 000 динара, без донација.

Буџети ДСС-а и ЛДП-а били су вишеструко мањи, између 25.000 и 45.000 динара, колико су добијали из „градске касе”.

„Код нас се, практично, неће ништа мењати, пошто већ четири године из централе странке нисмо добили ни динар. Финансирали смо се сами, странка је живела скромно, углавном од добровољних прилога имућнијих чланова. Тако ћемо и наставити, а чланарину не тражимо јер смо свесни да људи немају”, каже Предраг Џајевић, председник ГО ДСС-а, напомињући да би убудуће могло доћи само до проблема у вези са трошковима штампања плаката и флајера, пошто је тај материјал стизао из Београда.

На сличан начин свој рад финансира и крагујевачки ЛДП, с тим да је код ове странке нешто компликованија ситуација. Наиме, одборници ЛДП-а су у градски парламент ушли са листе „Преокрет”, на којој су маја 2012, на локалним изборима, биле и колеге из СПО-а. Тако ове две партије имају једну одборничку групу и деле средства која добијају од града. Због уштеде, ЛДП и СПО имају заједничког техничког секретара.

Проблем је, међутим, што новац намењен странкама не стиже на време, каже функционер ЛДП-а Марко Николић.

„То што ЛДП није прешао цензус, за нас овде у Крагујевцу нема никаквог значаја кад је реч о финансијама. Ми смо се и досад финансирали самостално, односно из џепа чланова који су могли да помогну. Средства која добијамо од града су довољна да измиримо кирију и комуналне трошкове, али је проблем што уплате касне најмање шест месеци”, наводи Николић, напомињући да странке фактурама морају да правдају сваки трошак.

Изборни резултати су највише уздрмали УРС, и политички и финансијски, имајући у виду да је ова странка, осим од града, добијала позамашна средства и из страначке централе, али и до јуче издашних донатора.

„Будући да имамо највише одборника, од града нам је месечно следовало око 100.000 динара. Tо остаје, али је велики проблем како ћемо финансирати наше активности без 600.000 динара, колико смо добијали из централе. Половину тог новца смо користили за плаћање комуналних рачуна и разних других трошкова, а око 300.000 динара ишло је на плате осморо запослених. Сада ћемо неким људима морати да захвалимо на сарадњи, па мислим да ће странка убудуће имати свега двоје запослених”, каже функционер УРС-а Златко Милић, наглашавајући да странка плаћа и закуп пословног простора, пошто није искористила право да од града добије канцеларију.