понедељак, 14.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Економски развој без људских ресурса? Немогуће!

Програм нове владе фокусиран је на економски развој кроз промене у сфери запошљавања, рада, пореске политике, приватизације, стечаја итд. Будући да их нико у најавама приоритета не помиње, очигледно је полазна премиса да у Србији постоје људски ресурси да се ови процеси и промене успешно спроведу. Погрешно! Свакодневно сазнајемо да таквих ресурса нема довољно: рецимо, олако се прелази преко податка да не умемо да осмислимо и напишемо, а камоли да спроведемо пројекте за које можемо да повучемо средства из фондова ЕУ. Грцамо у беспарици, а плаћамо пенале за некоришћење већ добијених средстава! Министарство просвете хладнокрвно констатује да два програма увођења нових технологија у школе нису успела и очекује, нада се, да ће трећи покушај ипак успети, без обзира што ће га спроводити исти, очигледно неспособни и незаинтересовани, али и незамењиви углавном партијски кадрови.

У том контексту схватићу као лапсус изјаву да ћемо у јавним предузећима задржати квалитетне кадрове, а нераднике пребацити у приватни сектор. То наиме имплицира да ће „приватни сектор” бити принуђен да прихвати нераднике „протеране” из јавних предузећа и на тај начин угрози своје успешно пословање. Ово пресељење је заправо промена „шалтера” на коме се примаоци плата из буџета, намакнутих кроз порезе прикупљене од приватника, упуте директно на извор средстава. Тако приватници треба да постану нека врста социјалне службе солидарности, а не предузећа која остварују профит. Праведна расподела није да сви добијају једнако мало и таворе на граници беде. Расподела је праведна само када они који раде одговорне, за друштво у целини важне послове, добијају адекватне надокнаде за свој рад.

У том контексту индикативна је изјава председника Новог синдиката здравства Србије Живорада Мркића да је у току „кадровска катастрофа”,јер здравствени радници масовно одлазе из земље.„Постоји бојазан”, указао је он, „да ће се са нашим јавним здравственим системом десити исто што и са румунским и бугарским, где имају неопходне сале и апарате, али нема ко да ради због великог одлива специјализованог и квалитетног здравственог кадра.” Лекари беже, између осталог, и због недавно уведеног линеарног „солидарног пореза”, који је обухватио и њихове заправо непристојно ниске плате. То што ће он изгледа бити укинут није довољно, јер је нарушено поверење у трајност сваке одлуке коју држава донесе.

Једнако је забрињавајућа ситуација са људским ресурсима за „ИТ технологије које су наш приоритет” када знамо да су се генерације студената већ спаковале и само чекају дипломе да би напустиле Србију.

У драматичној несташици квалификованих људи скоро нико не говори о томе да је она последица и нашег давно превазиђеног образовног система. Бавимо се поразним последицама – функционалном неписменошћу, насиљем у школама, осипањем ученика, а прећуткујемо „тешке одлуке”које се морају донети у сфери образовања да би и најмањи економски развој био могућ и одржив.

Морамо без одлагања покренути два паралелна процеса реформи – први је

„постављање на главу” садашњег јавног образовног система кроз радикалне промене које треба да нам обезбеде да у тренутку уласка у Европску унију имамо бар две генерације оспособљене да успешно функционишу у уређеном систему. То није лако, али је могуће.

Други је ефикасна, са приватницима договорена и локалним тржишним условима прилагођена преквалификација великог броја отпуштених, оних који ће кренути у потрагу за новим, ма како привременим и повременим, запослењима. Ту је реч о образовању одраслих, увођењу у праксу „целоживотног учења” које ће неизбежно наићи на огорчене отпоре већине која још мисли у категоријама средине прошлог века, а „право на рад” разуме као „право на доживотно запослење са редовном, пристојном платом”. Стрепим од њихових реакција када коначно схвате да је тај облик неповратно иза нас. Преквалификација није образовање за предузетнике, јер оно мора почети од основне школе. Реч је о спремности да се стално стичу нове вештине за нове потребе убрзаног технолошког развоја.

Као „покварена плоча” поновићу да је прећуткивање образовне реформе последица свести доносиоца „тешких одлука” да ће генерације које ћемо образовати другачије него данас умети да критички мисле, знати своја права да слободно мисле и говоре и лако лоцирати одговорне за проблеме са којима се лично и као друштво суочавамо.

На основу имена министра образовања лако ћемо проценити озбиљност најављених реформи.

Оснивач Грађанских иницијатива

Коментари21
e7546
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља