Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија враћа мајсторско писмо

Мајсторско писмо опанчарског заната из 1923. године

Уколико Влада Србије усвоји акционе планове за спровођење Стратегије развоја образовања, Србија би наредних година поново могла да добије мајсторско образовање, модерну верзију онога што је на нашим просторима постојало пре Другог светског рата.

Основна идеја креатора реформе јесте да се повећа број оних који имају средње образовање, а да истовремено млади имају што пре занат у рукама. Како за наш лист објашњава професор др Иван Ивић, један од аутора стратегије, биће обавезна најмање двогодишња средња школа, а на крају савладаног мајсторског образовања полагаће се мајсторски испит.

Систем који је замишљен биће сличан некадашњем: шегрт–калфа–мајстор, а како ће то практично да изгледа – у школама још не знају.

План је да овај процес почне у децембру 2014. године и да буде завршен до маја 2017. године. Уколико све прође како је планирано, до 2020. године Србија би морала да има развијен систем мајсторског образовања за најмање 30 занимања и да су најмање три генерације мајстора стекли мајсторско писмо.

До тада би најмање 50 одсто наставника, то јест инструктора практичне наставе у предузећима положио мајсторски испит и били би акредитовани као наставници у надлежној институцији.

У акционим плановима, као критични елементи процеса увођења мајсторског образовања наводе се недовољан интерес послодаваца за практични део наставе код њих, као и то што нема адекватних послодаваца у месту где је школа. Како тврди Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије, послодавци јесу животно заинтересовани да су у овом сегменту образовања нешто промени.

– Увођење мајсторског образовања јесте корак напред. Један део младих ће тако сигурно добити шансу да се брже запосли, али то није довољно – каже Рајић за „Политику”.

По његовом мишљењу, пре било каквих потеза неопходно је да се у 150 градова Србије покуца на врата сваке фирме и установи колико је и којих кадрова потребно, а онда да према тој слици просветне власти отварају или затварају нова одељења у школама.

Он додаје да се оваква анализа ради у развијеним земљама сваке две године и да је последње велико истраживање код нас показало да је један од највећих проблема управо недостатак кадрова који знају практично да обављају послове.

– Ми упорно предлажемо увођење дуалног система у школама: да сваки ученик осим свог основног занимања, има и један занат, као и да 50 одсто наставе буде пракса, а да су наставници ментори у предузећима. То се показало веома успешним у средњоевропским земљама, Немачкој, Аустрији… Код нас је све наопако постављено: млади се школују за занимања која не постоје, а не за потребе привреде – каже Рајић.

Други део приче јесте идеја да мајсторске дипломе коначно добију и они који имају велико радно искуство, али не и квалификације, а који ће младима преносити тајне заната. Уочено је да наставници, то јест инструктори практичне наставе у предузећима поседују стручне компетенције неопходне за оспособљавање ученика, али да често немају законом захтевани формални ниво образовања.

Увођењем мајсторског образовања биће омогућено и формално да ови људи који обављају наставнички посао стекну адекватна педагошка знања и буду признати као наставници у систему образовања. Са друге стране, на овај начин омогућило би се и одржавање традиционално признатих занатских занимања, објашњава се у Стратегији развоја образовања Србије до 2020.

– Добро је да коначно ти људи буду плаћени за посао који обављају. Колико знамо, испит ће се полагати пред комисијом коју ће чинити представници школе, Министарства просвете, послодаваца, а у дипломи ће бити набројане квалификације, то јест шта је то за шта је неко оспособљен – каже професор Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа Београд.

Он каже да подржава ову идеју која је некада и постојала у Србији и додаје да је реч о моделу који је преузет из немачког система. Мајсторско писмо се изгубило негде после Другог светског рата, додаје Антић, а тај посао су преузели новоформирани раднички универзитети.

Кецеља и писмо као доказ мајсторства

Према записима истраживача Етнографског музеја у Београду, пре Другог светског рата, школовање и обука подмлатка занатлија трајали су годинама. Шегрт (занатлијски ученик) је полагао испит за калфу (занатлијски помоћник), а калфа за мајстора.

Калфа је могао да полаже испит тек када постане пунолетан и после најмање две године обављања заната. У пракси је тај стаж трајао и дуже од четири године, јер су мајстори, нарочито оних заната који су трпели велику конкуренцију, настојали да онемогуће калфама да постану мајстори.

Мајсторски испит се полагао у еснафском дому, пред комисијом или пред еснафском управом, а кандидат је одговарао на три питања која су се односила на технологију израде неког предмета и показивао своју рукотворину. Када се калфа произведе у мајстора, старешина га је саветовао како да се влада и припасао му кецељу и предао мајсторско писмо.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.