Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Закон о раду чека нову владу

Грађевинари најчешће раде на црно (Фото Танјуг)

Још нема никаквог договора о три од пет главних тема које разматра комисија за писање новог закона о раду, сазнаје „Политика” од једног учесника у овом процесу, иако се у току јучерашњег дана у јавности могло чути да су синдикати и послодавци близу споразума.

– Уопште нису приближени ставови о кључним стварима као што су минимална цена рада, проширено дејство колективних уговора и проценат радника који у једној фирми могу бити ангажовани на одређено време – каже наш саговорник.

Како сазнајемо, синдикати су најпре тражили да минимална цена рада буде у нивоу минималне потрошачке корпе, а потом су своје захтеве смањили. Међутим, договор са послодавцима још није постигнут. Други камен спотицања је проширено дејство колективних уговора које захтевају синдикати, а са чиме се представници послодаваца такође не слажу, јер одбијају да оно што договори неко удружење важи за целу једну привредну грану. Трећа врућа тема је проценат радника које неко предузеће може да запосли на одређено. Синдикати траже да се јасно пропише максимални проценат оних који могу да буду запослени на тај начин у једном предузећу, како се не би догодило да их буде више него оних који раде за стално. Стога, може се закључити да су теме око којих се тренутно синдикати и послодавци нешто мање споре – минули рад и исплата отпремнина приликом отказа.

Како договора нема, остаје много ствари које ће морати да пресече нова влада Србије, сматра Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије.

– Уколико се прихвати проширено дејство колективног уговора, трпеће мале фирме и мали предузетници који неће моћи да их испоштују. Не можемо да пристанемо да нешто што испреговара организација која окупља 10 или 15 одсто фирми из једне делатности, аутоматски важи и за све остале – наводи Рајић.

Он се нада и да ће нови премијер и надлежни министри, ипак, одучити да прихвате предлоге послодаваца.

– На тај начин би трошкови пословања били мањи, створило би се флексибилније тржиште рада и запосленост би почела да расте. То се догодило у свакој земљи која је одлучила да раскине са социјалистичким наслеђем у радном законодавству – закључује Рајић.

Међутим, Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, тврди да су преговарачи све усаглашенији и да би већ 23. или 24. априла требало да буде јавно објављено шта је све договорено.

– Ставови се приближавају и доста се коректно преговара. Неке разлике и даље постоје, али се иде ка томе да се пронађе решење – тврди Орбовић.

Осим представника Уније послодаваца и Савеза самосталних синдиката, у Комисији за израду закона о раду учествују и представници Уједињених гранских синдиката „Независност” и министарстава рада, привреде и финансија.

О промени Закона о раду много се причало и писало у другој половини прошле године. Синдикати су сматрали да су тада предложене промене биле на штету радника, док је улогу главног промотера закона у јавности преузео Саша Радуловић, бивши министар привреде. Нацрт је потом повучен и враћен на дораду.

У СНС-у, највећој странци, до сада нису прецизирали како би нови закон о раду по њима требало да изгледа. Али, говорећи за „Политику” о овој теми пред изборе, Зорана Михајловић, министарка енергетике, развоја и заштите животне средине, рекла је да је „тај закон један од приоритета и треба га донети после успостављања најширег консензуса”. На наше питање да ли је СНС за закон о раду за који синдикати тврде да је рестриктиван и на штету радника, она је одговорила да ће синдикати имати прилику да утичу на текст новог закона о раду, кроз учешће у радној групи.

– Наравно да и синдикати морају томе да приступе одговорно, јер је свима јасно да постојећи закон није добар што видимо и по огромном броју незапослених. Не може се у старту одбијати свака промена и тврдити да се реформе спроводе на штету радника – истакла је тада Зорана Михајловић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.