Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Политичари прете судијама

Новица Коцић

Савет за борбу против корупције поднео је уочи ускршњих празника Влади Србије извештај о реформи правосуђа у којем предлаже разрешење свих чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца из редова судија и тужилаца. Друга препорука је укидање чланства по положају у тим телима и препуштање избора њихових чланова самим тужиоцима и судијама, уместо Народној скупштини.

Подсећа се да у избору садашњих највиших органа правосудне власти нису учествовале судије и тужиоци који су бирани на период од три године (пробни рад), као ни неизабране судије и заменици тужилаца у правосудној реформи од 2009. године, јер су у време избора још водили спорове који су завршени враћањем свих судија на рад. Ово значи да у избору Високог савета судства више од 600 судија није имало ни активно ни пасивно бирачко право, а у избору Државног већа тужилаца има око 220 таквих тужилаца.

Савет сматра да чињеница да оволики број судија и тужилаца није учествовао у изборима јасно указује да органи највише правосудне власти нису изабрани од стране свих судија и тужилаца, и зато доводи у сумњу легитимитет оба органа, истичући да поступак кандидовања није био транспарентан јер нису објављивани подаци о кандидатима.

У извештају се критикује и чињеница да председници судова нису благовремено бирани. Вршиоци функција председника судова су лица која немају сигуран положај и зато су зависни од извршне власти, па се дешава да постају послушна рука те власти.

Савет тврди да је извршна и законодавна власт „уграђена” у изборе носилаца правосудне власти и да носиоци правосудних функција немају гаранције против спољних притисака од извршне и законодавне власти, као ни против унутрашњих притисака од стране председника судова, јавних тужилаца и странака, те да се представници власти мешају у рад судова уз кршење претпоставке невиности. Као пример се наводи то што представници власти коментаришу суђења у конкретним предметима.

Судије, каже се у извештају, немају никакве гаранције да ће мирно и без икаквих притисака обављати своју функцију. Политичари прете судијама ако им се не свиђају суђења и одлуке, тврди Савет за борбу против корупције, позивајући се на наводне захтеве министра правде да се изврши надзор над радом судија у одређеним предметима (Кертес, Контраст, Червенко), али и подстицањем грађана да учествују у побунама против неправоснажних одлука суда испред судских зграда и врше застрашивање судија.

Савет тврди да се често чују гласови из Министарства правде да је потпуно погрешан тренд независности правосуђа који се код нас форсира, и као пример наводи став једног помоћника министра правде на састанку радне групе за израду Стратегије од 27. 2. 2013. године. У писменом подсетнику са тог састанка помоћник министра је изјавио да је реч о „погубном тренду независности судства”, односно да је неопходно да се успостави систем контроле и равнотеже између правосудне и извршне власти, јер ће се, у супротном, „група од 2.000 неодговорних људи (мисли се на судије) одметнути у хајдуке”, као и да се не може наметати такав модел независности када у свету добро функционишу системи где су сва „права дата у руке министарства правде”, као што је то у Немачкој.

Закоником о кривичном поступку уведена је тужилачка истрага, што значи да су тужиоци добили досадашњи део судске надлежности (истрага), и то са широм аутономијом поступања него што је то постојало у ранијем судском истражном поступку.

Савет сматра да се морају мењати одредбе о независности тужилаца зарад јачања гаранција носилаца тужилачке функције, јер је новим Закоником о кривичном поступку тужилац добио двоструку функцију, и то функцију истражног судије у истрази и функцију странке у главном поступку.

Савет наглашава „практично војну хијерархију тужилаштва” јер републички јавни тужилац има могућност да практично води све истраге”.

Због недовољног броја судница и поступци трају дуже. Није редак случај да двоје судија деле кабинет и судницу, па се тиме преполовљава број расположивих судећих дана. Чак је незавиднија ситуација у јавним тужилаштвима, где неколико заменика дели кабинете.

Као пример, наведен је и Прекршајни суд у Београду, који је због недостатка простора смештен у чак петнаест зграда на територији града Београда.

Када је реч о распореду и броју предмета, Савет наводи као пример разлику у броју предмета у раду судија истражних одељења Другог основног суда у Београду (1.624 предмета у раду годишње по судији) и Основног суда у Пријепољу (11 предмета у раду годишње по судији) на дан 31. децембар 2012. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.