Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кредит Светске банке за топлије станове

Ако се сложе све коцкице у Србији би у догледно време могла да отпочне обнова стамбеног фонда. Старе, дотрајале и урушене куће и зграде биле би замењене новим и већим, а у онима које нису за рушење, али су деценијама „недовршене” – радило би се на подизању енергетске ефикасности. Другим речима већина станова била би ушушкана изолацијом и заменом столарије.

Велимир Илић, министар грађевине, рекао је да нам је Светска банка понудила кредит од 100 милиона евра за те намене. Ове године би се урадило неколико пилот пројеката бесплатно да видимо како то изгледа.

– Државни буџет не би био оптерећен ни за динар, јер би се тај новац пласирао грађанима преко неке домаће банке и Грађевинске дирекције Србије – објашњава Илић.

Он каже да би цена станова била нижа за 30 одсто у зградама којима су урбанистички параметри дозволили већу површину и више спратова, него што је била уџерица на чијем месту су сазидани, будући да инфраструктура већ постоји.

Предлог о замени стамбеног фонда или урбаној регенерацији потекао је од Грађевинско-индустријске коморе, која је проценила да је трећина стамбеног фонда или око 1,3 милиона стамбених јединица зрело за обнову.

– Просечан кредит за такву врсту радова кретао би се од 2.500 до 5.000 евра у зависности од степена реконструкције. Неопходно је да се држава побрине да каматне стопе буду испод три одсто и да власницима станова месечна рата не прелази 50 евра – каже Горан Родић, потпредседник Грађевинско-индустријске коморе.

Родић каже да је реч о дугорочном пројекту, чија се укупна вредност процењује на око 3,5 милијарди евра. Он би и те како био исплатив за државу. Са једне стране допринео би великој уштеди енергије, а са друге би без сумње покренуо велики број малих и средњих предузећа.

 – То између осталог значи замену неколико милиона квадрата столарије, подова, десетине хиљада километара електроинсталација, водоводних и канализационих цеви, обнову фасада, равних кровова и кровних конструкција – набраја Родић и додаје да би на овим пословима биле ангажоване десетине хиљада радника.

Неопходност овог подухвата потврђују подаци Централно-европског форума за развој. Према њиховом истраживању у Србији постоји око три милиона зграда, које просечно троше више од 200 киловат сати енергије по квадратном метру годишње, што је двоструко више него у ЕУ. Наше зграде имају лошу или никакву изолацију, као и неефикасно грејање. Процењује се и да више од 20 одсто кућа у Србији није омалтерисано. Оне су такве какве јесу највећи расипници енергије. Стога је постављање изолације мера са највећим енергетским потенцијалом будући да се преко крова, фасаде и подрума, недовољно или неизоловане куће, губи и до 70 одсто енергије. Истраживања указују да бисмо кроз пројекат енергетске ефикасности могли да смањимо потрошњу енергије за 40 одсто што би значајно утицало на приходе државе, будући да би се доста смањио увоз енергената.

Европска енергетска директива је неумољива и она налаже да све зграде које буду изграђене у ЕУ после 2020. морају имати веома низак ниво потрошње енергије.Европска комисија је проценила да јој је за уштеду 20 одсто енергије у зградама у наредних седам година потребно 70 милијарди евра.

– Јавни сектор не може да смогне ту количину новца. Један од начина је заједничко улагање државних и пара приватних банака – недавно је рекао Пол Хадсон, шеф јединице за енергетску ефикасност у Европској комисији.

Многе земље ипак дају субвенције и јефтине кредите грађанима. Немачка је најбољи пример за то. Она преко банкарске групе КWf преусмерава новац у регионалне банке, а оне потом пласирају кредите клијентима са каматом од два одсто, што је најнижа стопа у Европи.

Мало је познато да у ЕУ постоји програм „Интелигентна енергија” за који могу да конкуришу и земље које нису чланице. Принцип је следећи: земља подноси захтев и улаже нека минимална средства, а потом њени градови конкуришу са пројектима за унапређење енергетске ефикасности. Србија то до сада није користила. Ове године почиње пријављивање за финансирање у наредне четири године, па можда се неко сети да се пријави.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.