Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Биће и нашег коридора на мапи ЕУ

Европска комисија недавно је објавила да ће Европа имати девет коридора. Та вест је покренула лавину спекулација зашто нашег Коридора 10 нема на новој европској мапи Основне трансевропске мреже саобраћајница. Надлежни, међутим, објашњавају да је Србија изостављена, јер није члан ЕУ и да то нема везе с тим што наш Коридор 10 још није завршен.

И да смо комплетно саградили друмски и железнички Коридор 10 нас опет не би било на тој мапи, каже Миодраг Поледица, државни секретар у Министарству саобраћаја. Тиме нам, тврди Поледица, не би

биле доступне ни паре из ЦЕФ фонда од 26 милијарди евра, колико ЕУ планира да уложи за финансирање Основне мреже саобраћајница у наредних шест година.

– Од те суме 11 милијарди евра одлази за „кохезионе земље ЕУ”, то јест за земље чији становници имају мања примања од 90 одсто од просека ЕУ. Дакле са овим и националним буџетима појединих чланица градиће се транспортна инфраструктура само земаља Европске уније – наглашава Поледица.

Циљ њихове нове инфраструктурне политике је смањивање јаза између транспортних мрежа држава чланица, уклањања уских грла, која још спутавају несметано функционисање унутрашњег тржишта, превазилажење техничких препрека највише у домену железничких стандарда.

Нова Основна трансевропска саобраћајна мрежа путева, железница, аеродрома и канала (ТЕН-Т) заснива се на девет главних оса: два коридора север – југ, три исток – запад и четири дијагонална коридора. Планирано је да тих девет праваца буду окосница саобраћаја унутар европског јединственог тржишта, да битно измене везе између истока и запада Старог континента и садашњу расцепкану мрежу претворе у саобраћајно функционалну како би привреда ЕУ постала конкурентнија, а Европа могла да расте и напредује.

Преко Балкана воде три коридора, али кроз Србију пролази само речни дунавски Коридор 7. На ТЕН-Т мапи кроз нашу земљу обележен је испрекиданом линијом, што значи да на том делу неће бити финансирања из ЦЕФ фонда.

 Други балкански коридор је медитерански, то је путни и железнички коридор који повезује југ Иберијског полуострва, иде преко шпанске и француске медитеранске обале, пролази кроз Алпе на северу Италије, улази у Словенију и даље према мађарско-украјинској граници, а његов саставни део је и правац Ријека–Загреб–Будимпешта. Суседна Хрватска биће спојена и на трећи балтичко – јадрански путно – железнички коридор који се протеже од Балтичког мора и пролази кроз Пољску и иде преко Братиславе и Беча до северне Италије.

Циљ ЕУ је да до 2030. године реализује све пројекте на основној ТЕН-Т мрежи, у које ће према неким проценама уложити 250 милијарди евра, а планираних 26 милијарди евра послужиће само као „почетни капитал” за стимулисање даљих улагања до 2050. до када би требало да се реализују сви пројекти на тој свеобухватној транспортној мрежи, којој припадају земље ЕУ, али и оне које сада нису чланице.

– Транспортна мрежа Србије припада Свеобухватној транспортној мрежи и доступни су јој претприступни фондова ЕУ (ИПА). Што се тиче Србије и осталих земаља региона, које не припадају ЕУ, урађене су Индикативне мапе у регулативама ЕУ, односно мапе које наговештавају проширење Основне ТЕН-Т мреже на суседне земље од којих Србија има најзначајније место са највећом мрежом у региону. Даљим приближавањем ЕУ, коридори у Србији ће дефинитивно бити саставни део Основне ТЕН-Т мреже – тврди Поледица.

Ипак не треба сметнути са ума да један од два коридора из ТЕН-Т мреже који повезују јужну са централном и северном Европом пролази кроз Бугарску и Румунију. Коридор 4, са парама које ће му бити на располагању, једним делом ће преузети део транзитног саобраћаја с нашег Коридора 10. Директна штета од изгубљене путарине на Коридору 10 мериће се стотинама милиона евра годишње, а индиректне су непроцењиве, јер наша привреда губи конкурентност која се ничим не може надокнадити.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.