Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преминуо Тадеуш Ружевич

Фото Сајт wybitnych.pl

После Херберта, Милоша, Шимборске, Мрожека отишао је, 24. априла Ружевич, један од последњих великана пољске књижевности, добитник низа значајних пољских и светских награда, кога је заобишла Нобелова.

Био је песник, прозни писац, есејиста, драмски писац, филмски сценариста. Нечувено аутобиографичан, мада се према уметности односио крајње критично и суздржано. Живео је скромно, целог живота у унутрашњој емиграцији у градићима и градовима Доње Шлеске.

Учествовао је у рату у Земаљској армији. Поезију је почео да пише уочи самог рата, захваљујући старијем брату Јанушу, такође песнику који је погинуо пред сам крај рата и у свему му био велики узор. Посветио му је књигу у оквиру својих Сабраних дела.

Захваљујући томе што се није друштвено ангажовао написао је двадесетак збирки песама, аутор је „Картотеке”, једне од најзначајнијих драма 20. века. Премда није волео књижевне вечери, интервјуе, сусрете с читаоцима спада у најпревођеније пољске песнике. Према библиографији Института за књигу превођен је на 58 језика. Његови преводи објављени су у 900 књига.

Био је аутор најзначајнијих пољских издавачких кућа. Његове драме извођене су у најчувенијим пољским и светским позориштима. Посвећиване су му бројне научне конференције. Мада се, с обзиром на то да је студирао историју уметности и по свој прилици желео пре да буде ликовни уметник него писац, дружио са сликарима, вајарима, историчарима уметности.

Пред крај живота изложио је у Народном музеју у Вроцлаву, у коме је од 1968. живео, своје инсталације. И у њима је испољио изузетно осећање за иронију и хумор.

У Југославији и Србији открио га је крајем педесетих година прошлог века Петар Вујичић који га је преводио до смрти 1993. године. Код Петра сам упознала Ружевича седамдесетих година, те ми је допустио да га након њега преводим. Спада у ретке писце чија су најзначајнија дела преведена на српски.

Недавно је Трећи трг објавио Ружевичеве „Изабране песме”, које потврђују уверење критичара и теоретичара књижевности да је: „Једини у лирици изразио драму своје генерације”, како је за њега као дебитанта рекао велики пољски критичар Казимјеж Вика.

Од самог почетка био је код нас радо читан. По свој прилици на многе наше песнике извршио је одређен утицај, мада је тешко рећи који, јер је његова „једноставност” непоновљива.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.