Петак, 28.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Реч је, за мене, јача од закона и свих уговора

Фото Танјуг

Милорад Мандић Манда, глумац и директор позоришта „Бошко Буха”, добио је недавно Златни беочуг за трајни допринос култури Београда.

Рођен је 3. маја 1961. у Београду. Факултет драмских уметности, у класи професора Владимира Јевтовића, завршио је у родном граду. После дипломског постао је члан позоришта у коме је сада директор. Играо је у низу филмова и ТВ серија. Снимио је и око 300 ТВ епизода „Бајке за лаку ноћ”, водио ТВ емисију „С оне стране дуге”, својом глумом обележио и филм „Лепа села лепо горе” Срђана Драгојевића...

Живи у Београду у браку с глумицом Анастасијом с којом има сина Андрију (8). Из првог брака има троје деце: Марка (24), Марију (21) и Филипа (19).

Ко вас је увео у глуму?

После одслужења војног рока, с другом сам шетао улицама Новог Београда, кад смо чули музику из „Фонтане”, из Драмског експерименталног студија, попели смо се тамо из радозналости. Дочекани смо љубазно, па сам често тамо одлазио. Кад су ми на пробама неке представе понудили да и ја будем глумац прихватио сам. Било је то пре 30 година. Пресудну улогу, у мом опредељењу, имала је и моја мајка уз коју сам одгледао све епизоде „Позоришта у кући”.

Шта вам глума даје...

Неку врсту слободе, као и свакоме ко задржава „дете” у себи, ко је жељан игре, маштања, разних доживљаја, авантура... Такав дух има право да се тиме бави. То су све предуслови за овај занат. Глума, касније, даје осећај, додуше лажан, да је глумац врло важна и значајна личност.

... а шта узима?

Узима ми слободу у приватности. У ресторану гледају шта једем, шта пијем, како се понашам. Тако ми се узима право на опуштање, а породица трпи много. Наравно, то нисам знао. Како време пролази све чешће се осећам као да нисам нормалан. Јер, неко би на мом месту направио паузу, стао и рекао: доста! Али, то „доста” никако да изговорим. Јер, све што ми се догађа је – судбина, награда и усуд.

Шта вам је донела улога директора позоришта?

Још једно бреме. У колективу је преовладао став да је боље да неко из куће брине о позоришту него да нам дође неко са стране. Јер, ми смо као породица. Ту славимо рођење деце, венчања, крштења, славе... Договор је да у овом послу не останем сам. Јер, сви смо свесни да стање у држави није добро, али у култури је – никад горе.

Ко у овој ситуацији највише страда?

Кад је криза у друштву на овом нивоу на коме је сад Србија, прво што страда, у глави власти, јесте култура. За хлеб мора да се има. И то је природан став. Али за улазницу за било коју културну манифестацију, па и не мора. Такав став према култури је погубан за било коју државу на планети, кад су у питању деца.

Која сте права имали као студент...

Имао сам право да све позоришне представе гледам бесплатно, као и могућност да глумце видим изблиза, а и да уђем у позоришни бифе. То је била посебна част. Било је ту глумаца који су се дружили с нама попут Пере Краља, Ташка Начића, Баје Бачића...

... а ко вам је био пример за углед?

Зоран Радмиловић. Његов „Радован Трећи” је, по свему, био посебан. Толико посебан да његов „Радован” никад није изговарао исти текст. Тако смо крали занат гледајући наше најбоље глумце како то чине маестрално а, истовремено, и лако.

Која је ваша животна водиља...

Оптимиста сам. Све што радим гледам да завршим на најбољи могући начин. Међутим, околности никад нису ишле на руку ни мени, ни мојим колегама. За све што само радили увек нам је фалило само мало новца за обично опуштање, али спас сам нашао у личној смирености и реалности нашег живљења.

... а интуиција?

Мени је она нека врста пресудне водиље у мом занату. Интуицијом предвиђам реакцију публике на одређеним местима у драми. То исто чиним и на филму и ТВ. Интуиција ми је, најчешће, прецизна водиља и кад упознајем људе. Те прогнозе карактера су ми у 90 одсто случајева тачне.

Чиме поправљате укус живота?

Малим ситним радостима. Имам четворо деце и уживам у њиховом сазревању, причама и плановима. Они су већ озбиљни људи. Посебан је само Андрија који расте уз два брата и сестру, оца и мајку. Сви они су често уз мене и на представама, снимањима...

Кад не говорите истину?

Увек кад то некоме помаже. То су оне беле лажи. То сам користио и у васпитањудеце кад морам нешто посебно да им објасним, па не иде лако, већ само тако. Тада сам измишљао неке приче и на стотине бајки које су их одвеле до неких лепих мисли и утешних расположења.

Шта вам је важно у договору?

Реч. Она је за мене, у свим односима, јача од закона и свих уговора. Моје речи нису празна прича. То тражим од свих мојих, а очекујем и од осталих људи и у дружењу и у послу.

Шта вам је најважније?

Ведрина, стање среће, искреност према себи и другима. Најважније је бити човек. Ту врсту борбе волим да водим и волим да видим да моја деца тако размишљају и тако раде. То су карактеристике здравог човека.

С ким размењујете мисли?

Навикао сам да се кроз живот борим сам. Не желим друге да оптерећујем. Али, не кажем да сам у свим мојим борбама редовни победник. И порази су саставни део живота. Важно ми је само да кад „паднем” брзо устанем.

-----------------------------------------------------------

Емоције ме вуку у далеку прошлост

Шта видите – с оне стране дуге?

Емоције ме вуку у далеку прошлост. Видим насмејана лица мојих другара из детињства, првих љубави, учитељица. Видим време које је подразумевало поштовање, уважавање, много више морала, више породичног живота, лепих комшијских односа. Свега много више, него што то видим данас. Сад смо се отуђили једни од других и заборавили на праве вредности. Нисмо то, хвала богу, учинили сви. И то ми је велика нада у боље сутра.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Veljko Živković
Милорад Мандић Манда је играо историјске личности као што су: Војвода Милош Стојићевић Поцерац, Мали Радојица, Елвис Присли, Мита Крстић Курјак, Војвода Јаков Ненадовић, Јованча Мицић, Војвода Радомир Путник и Капетан Милојко Узелац Тарас. Милорад Мандић Манда је био добар и насмејани глумац! Нека му је вечна слава и хвала!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.