Газду не чекају скрштених руку

Вршац – Још једна неуспела приватизација би, вероватно, била кобна за „Вршачке винограде”, имајући у виду да су претходне две, поготову прва, оставиле дубоке трагове у раду ове наше познате компаније, једне од 157 фирми у реструктурирању. За разлику од већине у поменутој групи, ова вршачка фирма, са око 240 запослених и 1.134 хектара винограда, газду не чека скрштених руку, већ брине о производњи грожђа и вина као сваки добар домаћин.

Већ две године „Вршачки виногради” успешно пролазе и својеврсни тест издржљивости: без икакве помоћи државе, искључиво сопственим радом покривају све трошкове, па и позамашне обавезе према држави, од које виноградари очекују помоћ, макар у виду субвенција. Због статуса фирме у реструктурирању, немају могућности да се кредитно задужују код банака, па се сналазе како знају и умеју. Већ годину дана ниједна плата запослених, заједно са уплатом пореза и доприноса држави, ни дана није каснила.

Истовремено, овде хвале односе са пословним партнерима, добављачима и купцима и истичу њихово разумевање ситуације.

Упркос жестокој конкуренцији, Вршчани су извоз вина подигли на трећину укупне своје продаје, па тако овдашњу Бахусову капљицу пију: Кинези, Аустралијанци, Канађани, Немци, Аустријанци, Французи, Швајцарци, Чеси, а највише становници Црне Горе, Босне и Херцеговине. Прошле године реализација вина је повећана 31 одсто у односу на претходну годину, а у четири овогодишња месеца тај ниво је скоро задржан, што је прави успех имајући у виду отежане услове.

Решавање „питања газде” је, ипак, ургентно. Ова фирма савесним радом одржава сопствену вредност, и тиме осујећује злу судбину, која је задесила сличне велике виноградарско-винарске компаније у Србији, некада на добром гласу и високо вредноване, а сада само у успоменама. Али, сасвим је неизвесно до када ће ентузијазам запослених трајати. Зато овде страхују од оног што може да се догодили уколико држава, која у овој компанији има 78 одсто капитала, не буде домаћин.

– Продајом вина обезбеђујемо више од милион евра годишње, неопходних за одржавање примарне производње. Рецимо, само берба грожђа, у којој учествује око 550 радника, коштала нас је око 350.000 евра. Хемијска заштита стаје више од 350.000 евра, а ту су и резидба, у којој учествује 250 људи, набавка нафте, резервних делова за механизацију... , каже за „Политику” Дејан Несторов, комерцијални директор, наглашавајући значај фирме за државу и вршачки крај. 

Пре неколико дана премијеру Александру Вучићу обратио се Синдикат „Независност” и том приликом подсетио на прву приватизацију 2006. године, када је 70 одсто државног капитала купио конзорцијум домаћих власника. Две и по године касније, приватизација је поништена („купац није испоштовао преузете обавезе”). Овај синдикат се супротставио и другој продаји, кинеској фирми „Гуан Нан”, која је (8. јула прошле године) регистрована у Србији – „само дан уочи објављивања огласа о продаји компаније”.

– И тада смо спречили велику пљачку, у коју су, по свему судећи, умешани и неки високи државни чиновници. Јер, почетна цена на првом јавном надметању, 26. јула прошле године, била је 17,6 милиона евра. Цена у другом кругу пала је на 51 одсто, односно, 8,9 милиона евра, да би у трећем надметању (сва три круга у истом дану), њена вредност била сведена на свега 30 одсто, односно, на око 5,3 милиона евра, каже за наш лист Јон Попов, председник Синдиката „Независност”, наглашавајући да синдикалци и мали акционари, у чијим рукама је 28 одсто акција, нису против приватизације, али јесу за коректну и поштену продају.

У очекивању нове продаје, урађена је лична карта компаније, и нова процена капитала од 29,5 милиона евра, од чега је нето вредност (без обавеза) око 14 милиона евра. Тренутно је на залихама близу 11 милиона литара вина.