Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крвна освета – наслеђе или легенда

Паја Јовановић: Умир крви, 1899. Фото Галерија Матице српске

Крвна освета је на великом делу балканског простора све до краја 20. века (Санџак, Косово, Црна Гора, северна Албанија), а вероватно је у неким областима и данас, веома жива и функционална пракса и она јесте део нематеријалног културног наслеђа Срба, Црногораца и Албанаца који су делили тај простор. Она се одржавала јер је током векова лабавог функционисања државе (у оквиру Отоманског царства – све до почетка 20. века) потпуно јасно регулисала односе унутар локалних заједница и била је одраз традиционалне, локалне, социјалне – првенствено сродничке – структуре, чији су остаци у то време били још увек потпуно јасно видљиви (Ђуричић, 1975; Ђуричић 1979; Касер 2002). Јасно је да је такав део традиције, скупа са односима које она подразумева, немогуће штитити, јер она са једне стране у потпуности негира државну организацију. Све државе у којима се слична пракса одржала до савременог периода, улажу велике напоре да је сведу на најмању могућу меру и дугорочно гледано укину. Са друге стране, у потпуности је супротна свим модерним законодавствима, посебно заштити људских права. Ипак, вредности и начини мишљења који постоје у основи ове праксе неопходно је запамтити, да би се очувао идентитет, односно сазнање „какви смо били” и да би било могуће савременим наследницима објаснити зашто не могу да буду такви и данас, односно да је данашњи начин експресије истих вредности другачији. У том смислу је документовање крвне освете значајно за разумевање и решавање проблема унутар актуелних односа између појединаца и група – пре свега етничких и верских, све до коришћења

тих сазнања у реалној политици.

Памћење крвне освете као нематеријалног културног наслеђа могуће је пре свега бележењем личних историја и породичних легенди. Деведесет одсто прича о насељавању Србије почива на причи како је неки предак убио Турчина и у страху од одмазде се, са целом породицом, преселио из матице (Црна Гора, Косово, северна Албанија). Тако је легендарна насилна смрт, која производи освету (крвну или неку другу) током 19. века постајала одредница националног идентитета. Убиство Турчина као завојевача је исказ који – онога ко прича причу, као и читаву његову ужу агнатску заједницу (породица, род, племе) – измешта из крвно-сродничке организације и смешта у оквире нације. Тиме се показује „квалитет” националног идентитета, који се током читавог 19, а у добром делу и 20. века, базирао на опозицији ми – странци, што је у 19. веку на Балкану по правилу значило ми (Срби) – они (Турци). Дакле, јасно је да крвна освета не може да се штити као нематеријално културно наслеђе, али је управо због тога важно заштитити легенде које се на њу односе.

*из часописа „Нематеријално културно наслеђе”

Ауторка је научни саветник Етнографског института САНУ 

Љиљана Гавриловић*

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

Ако и даље будемо пасивни, наша нематеријална култура свешће се на некултурну материју.

Хрвати су нам узели ојкање и немо коло. Нама остаје да Словенцима узмемо јодловање.

Сви из окружења су били бржи од нас у номинацији за листу Унеска, зато што ми не идемо на брзину, него на дриблинг духа.

Свет још не признаје традиције избеглих Срба Крајишника. Можда ће они морати да се врате на место злочина.

У нашим законима нема ставке о нематеријалној култури. Наши закони су чисто материјалистички.

Ако се лишимо сопственог идентитета, бићемо неко други, а личићемо на неког трећег.

Стање духа наших политичара је такво, да се више брину о материјалним добрима.

Славу нам, ипак, нико не може узети. Нека нам је слава.

Драгутин Минић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.