Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Посматрачи ОЕБС-а – немачки обавештајци

Урсула фон дер Лајен и Петер Гаувајлер (Фото Wikipedia)

Под притиском јавности, немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен најавила је ресорну истрагу о разлозима и о детаљима учешћа немачких војних обавештајаца у мисији ОЕБС-а, у источној Украјини, коју су утицајни одборници Бундестага – из редова владајућих странака и из опозиције – махом оквалификовали као шпијунажу по налогу НАТО-а.

То је први резултат широке јавне расправе у Немачкој коју је у недељу подстакао Петер Гаувајлер, вицешеф Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), сестринске странке Демохришћанске уније Ангеле Меркел.

Гаувајлер, „трећи човек” у хијерархији владајућег демохришћанског блока – после канцеларке Ангеле Меркел и шефа ЦСУ Хорста Зехофера – изашао је у јавност после пуштања на слободу седам посматрача ОЕБС-а које су побуњеници у Славјанску држали као таоце, међу њима четири високо рангирана обавештајна официра Бундесвера (немачке војске). „Шта су НАТО официри у цивилу тражили у Украјини”, упитао је Гаувајлер и поставио захтев да одговорни у влади преузму одговорност за учешће немачких војника у, како је рекао, сумњивој мисији.

Од Гаувајлера су се, у међувремену, оградили утицајни политичари демохришћана, укључујући ту и његовог шефа странке Зехофера. Министарка Фон дер Лајен, међутим, принуђена је да мења свој став.

За разлику од прве реакције – Лајенова је у суботу лично дочекала повратнике на берлинском аеродрому, а  потом их је похвалила, гостујући у информативној емисији „Хојте” Друге немачке телевизије (ЗДФ) – министарка је дан касније, у ТВ емисији ЗДФ-а „Берлин директ”, индиректно признала да чланови мисије нису били посматрачи ОЕБС-а „у ужем смислу”. „Њихова мисија није била у непосредном складу са мандатом који су представници 21 чланице Организације за европску безбедност и сарадњу доделили посматрачима у Украјини на састанку у Бечу, 21. марта ове године”, рекла је Лајенова и додала: „Има више врста мисија и више посматрачких тимова, са специфичним задацима, о којима не могу да говорим у јавности... Нису сви посматрачи директно именовани од ОЕБС-а, тако да су облици њихове сарадње са том организацијом мање или више интензивни... Сажето појашњено, они су у ширем смислу, ипак, посматрачи ОЕБС-а.“

Немачки медији различито су коментарисали овај „заокрет” министарке одбране, зависно од политичке оријентације. Сви су, ипак, истакли да Немачкој предстоји широка расправа о шпијунажи Запада под плаштом међународне организације. У том контексту се постављају три основна питања. Прво, ко су четворица немачких официра из мисије ОЕБС-а који су били таоци у Славјанску? Друго, ко их је именовао и ко им је, уистину, одредио задатке? Треће, зашто су чланови мисије на терену прикривали да су  војни посматрачи (затечени су у цивилном оделу)?

Одговор на прво питање „Политика” је добила од извора у парламентарном одбору за надзор рада обавештајних и војнообавештајних служби у Берлину. Реч је о припадницима Центра за верификацију података о наоружању (страних сила) у Гелзенкирхену. Ова секција је под директном управом контраобавештајне службе Бундесвера. Високи чин команданта немачке четворке која је била заточена у Славјанску, пуковника Аксела Шнајдера, указује на важност задатка. Виши чин од пуковника у тој секцији има само командант – бригадни генерал Јирген Бајер.

Одговоре на друго и треће питање требало би да да министарка Урсула фон дер Лајен – посланицима Бундестага, а по завршетку најављене, хитне истраге.

Министарка је, уз најаву истраге, рекла да Немачка убудуће више неће слати војне стручњаке у Украјину, већ само цивилне посматраче, ако то ОЕБС затражи. Овај  податак, по мишљењу аналитичара, сведочи да претходно слање контраобавештајних стручњака у посматрачку мисију на исток Украјине није било сасвим у складу са мандатом међународне организације.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.