Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све дужи списак државних губиташа

Железара Смедерево, јануар 2014. (Фото Танјуг)

Уместо да списак државних предузећа у реструктуирању, која су готово сва одреда прошла круг–два паклене приватизације, буде све краћи, а да у буџету Србије остане бар 700 милиона евра намењених за њихово „издржавање”, број им се полако увећава. За сада за четири сигурна и једно потенцијално име.

Групи од 153 предузећа у реструктуирању придодата је, уз три аутопревозника (Чачак, Краљево и Крушевац) и смедеревска железара, све је ближи и врањански „Симпо”. Тако се, за сада, оперише с бројем од 157 тих посрнулих фирми, колико их је у свом експозеу споменуо и сам премирер Александар Вучић. На њиховом, тачније државном, списку запослених, било је око 53.000 радника. С новим фирмама списак ће имати око 60.000 имена.

До 15. маја, до када је Уставни суд оставио држави Србији рок да се позабави статусом тих предузећа пре него што их повериоци све гурну у стечај због неплаћених дугова, није много остало. Да ли ће моћи да стану на сопствене ноге или заувек оду у прошлост – знаће се до краја овог месеца тек када отпочну припреме за разрешење њихове судбине. Нови рок за завршетак реструктуирања ИМТ, ИМР, „Галенике”, РТБ „Бора”, „Икарбуса”, „Петрохемије”... и осталих биће, по свему судећи, крај године.

У свом експозеу премијер Александар Вучић је рекао да ће „приоритет државе мора бити да се у овом процесу заштите радници и да се за један део предузећа нађе стратешки инвеститор. Цео фокус државе треба да се усредсреди на она предузећа која могу да запошљавају велики број радника и која имају изгледе да профитабилно послују. За њих треба ангажовати консултанте и инвестиционе банкаре, јер државне институције то не могу да ураде. Да су до сада могле да нађу партнера, не би се 15 година чекало на њихову приватизацију” објаснио је премијер.

Како је број предузећа у реструктурирању нарастао, од одласка бившег министра Саше Радуловића до доласка новог Душана Вујовића, у Министарству привреде јуче нисмо добили одговор какав је план за разрешење судбине тих фабрика.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, каже да не постоје јасни критеријуми за опредељивање да ли ће предузеће које дужи временски период не измирује обавезе ући у реструктуирање или не. О томе ће одлучивати влада.

– Ако премијер каже да постоји 157 предузећа у реструктурирању онда је то тако. Има смисла да се и Железара уврсти у ту групу, јер је она у државној својини, али не и „Симпо” у коме је држава мањински партнер. То ће бити могуће ако држава као што је најављено конвертује потраживања Симпа у капитал и тако постане већински власник – додаје Савић.

Он каже да ова предузећа треба поделити у три групе. У првој су перспективна, која уз малу помоћ државе могу да опстану. Таквих је 10 до 15 одсто. Другој групи припадају она са већим проблемима и мањом шансом за преживљавање. Ту, каже, влада треба да се укључи да са банкама направи договор око репрограма дугова и да им да шансу да преживе. И у трећој групи су она за која нема наде и над којима треба покренути стечај.

– Влада мора да оформи тим стручњака који ће да посматрају свако предузеће као целину и да проникну у суштину сваког. У трагању за најбољим решењем о сваком предузећу треба добро промислити шта оно значи и за средину и којој постоји. Увек је боље опоравити постојеће него оснивати ново предузеће, ако шанса за опоравак постоји. То је могуће урадити у ФАП-у или ИМТ-у – наводи професор Савић са Економског факултета.

За неке фирме, према његовим речима, једино решење је да се прода део имовине и пронађе новац из буџета за отпремнине. У највећем броју случајева дугови су им много већи од вредности имовине. Та предузећа више од једне деценије ништа нису произвела. Дугују банкама и дугују држави за порезе, доприносе, струју.

Ранка Савић, председница Асоцијације самосталних и независних синдиката (АСНС) каже да према евиденцији синдиката има 159 предузећа у реструктуирању, која запошљавају 54.000 радника, од чега би око 22.000 могло да остане без посла. Ту нису урачунати Железара и Симпо, јер се не налазе на званичном списку за реструктурирање.

– Влади смо изложили план реструктуирања у три фазе и ако је вољна сутра може да почне да га спроводи. Одмах може да ликвидира двадесетак предузећа, којима нема спаса. У транзиционом фонду Министарства привреде има таман толико новца за исплату отпремнина за око 6.000 радника. У другој фази су предузећа међу којима неколико може да се спасе и у трећој су она која се морају спасити од пропадања. Ми нећемо дозволити да нестану ИМТ, ИМР, „Јумко” из Врања. За њих се морају пронаћи партнери. Уколико партнер не може да се пронађе предложили смо радничко акционарство. Дакле фабрике дати радницима, а да их држава ослободи од потраживања – наводи председница АСНС.

Она каже да предузећа у реструктурирању неће 15. маја бити изложена стихији дужничко-поверилачких односа, јер би до тада требало да буду измењени одговарајући прописи о приватизацији и стечају. На тај начин била би пролонгирана одлука Уставног суда према којој држава престаје да штити предузећа у реструктурирању од поверилаца.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.